Фасада готова, спасавај шта се може

Шта је учињено, учињено је, и повратка на старо нема, али је могуће од нестручности сада заштитити рад на живопису Пећке патријаршије.

Ово за „Политику” каже археолог Марко Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ, који је на јучерашњем састанку Комисије за бригу о културним добрима у Министарству културе Србије изабран за председника овог тела. У односу на претходни период, ова комисија радиће у делимично измењеном саставу.

Стручњаци очекују да ће Републички завод за заштиту споменика културе предложити и оформити верификовану екипу која би се посветила овом послу, мада се чује да ће у његовој реализацији учествовати Конзерваторска академија СПЦ.

Представницима Комисије обратио се јуче министар културе Небојша Брадић, пре свега у вези са горућим питањима везаним за реконструкцију Пећке патријаршије чије је ново рухо – црвено обојена фасада – запањило јавност.

Пећка патријаршија је 2006. године у јулу уврштена на листу Светске културне баштине споменика у опасности, а ових дана се у домаћим стручним круговима шапатом изговара стрепња да би свако наше јалово делање или неделање могло да изазове најригорозније мере –скидање споменика са листе Унеска. Деликатна је ситуација у случају Пећке патријаршије, с обзиром на то да се налази на територији Косова и Метохије.

– У Паризу, седишту Унеска, добро се зна да је, откад су Студеница и Сопоћани уврштени на листу Светске баштине, престало свако озбиљно улагање државе у одржавање ових манастира и да конзерватори тако не могу да раде – каже Марко Поповић.

У свету је познато неколико случајева који су због неодговарајућег одржавања избрисани са листе Унеска. Како, и шта даље у случају Пећке патријаршије, али и у случају осталих споменика културе, посебно оних који се налазе на Унесковој листи?

Како се догодило да је спровођењем радова на Пећкој патријаршији прекршен, као што истичу стручњаци, Закон о културним добрима?

Министарство културе је формирало у два наврата комисију која је требало да се бави проблемима реконструкције пећког споменика културе, али се испоставило да су њено мишљење и препоруке занемаривани. Бројни апели комисије – упућивани тадашњем министру културе Драгану Којадиновићу и председнику Владе Републике Србије Војиславу Коштуници – у којима се претходна директорка Завода за заштиту споменика културе Гордана Марковић прозива за „самовољу и заобилажење одлука Министарства културе Србије”, остали су мртва слова и радови на Пећкој патријаршији су настављени!

Променом у Министарству културе, Комисија поново упућује писмо, овог пута министру Војиславу Брајовићу (27. 11. 2007) у којем, између осталог, указује на „неопходно поштовање законом предвиђене процедуре којим је прописан начин добијања сагласности на пројекте од стране Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗ) и Министарства културе”. И ово писмо остаје без одговора.

Суштина је у томе да се реконструкција Пећке патријаршије одвијала мимо одлука Министарства културе (односи се на формирану комисију) и мимо ставова и мишљења стручњака РЗ.

Парадоксална је чињеница да је радове финансирало неколико министарстава, међу којима су, поред Министарства вера, били Министарство за рад и социјалну политику(?!), Министарство инфраструктуре и Министарство економије и регионалног развоја.

У писму које је Комисија упутила Војиславу Брајовићу, између осталог, пише и то да, с обзиром на низак буџет Министарства културе, средства са стране јесу драгоцена али то не подразумева и кршење Закона о културним добрима.

Додатну пометњу створила је и чињеница да су Српској православној цркви, као сопственику манастира и цркава, непосредно додељена новчана средства из поменутих извора. „Тако су институције СПЦ, кршећи све законом прописане процедуре за преузимање мера техничке заштите културних добара, приступиле пословима без валидне документације, коју у неким случајевима није верификовало ни Министарство културе ни РЗ”, истичу стручњаци Комисије у писму упућеном министру Војиславу Брајовићу.

У случају Пећке патријаршије, Марица Шупут, члан Комисије, предложила је садашњем министру Небојши Брадићу да управо ставови садржани у овом писму буду и даље полазна тачка у решавању проблема везаних за Пећку патријаршију.

„Код нас постоји криза институција. Тешко је постићи нешто кад ви иза себе немате ни музеј, ни заводе, а нарочито не еснафска друштва. Да бисте се било чему супротставили мора да постоји константно јасна свест о томе ко је одговоран за оно што се догађа у сфери којом се бави, и тако се тек може подстаћи активност”, рекла је за наш лист Марица Шупут.

У новоформираној Комисији су још и архитекта Милка Чанак-Медић, археолог Милоје Васић, историчар уметности професор Мирослав Тимотијевић, архитекта конзерватор Гордана Симић, историчарка професорка Смиља Марјановић-Душанић и етнолог Мирјана Ђекић.

--------------------------------------------------------

Небојша Брадић: Партнерски дијалог

Када је реч о споменицима културе на Косову изузетно је важно њихово функционисање, и зато би требало да радимо у партнерском дијалогу са представницима СПЦ у оној мери у којој постоје заједнички интереси. Ако се ми поставимо ригидно, они ће радити шта хоће. Погрешно је рећи, на пример, „Теодосије је наш, Артемије није”. То не може тако. Приметио сам да се неки епископи понашају као цареви у својим епархијама, а то се догађа зато што се често заобилазило Министарство културе. Требало би тачно прецизирати ко ће бринути о баштини, рекао је приликом јучерашњег сусрета са члановима Комисије за заштиту културних добара Небојша Брадић.

--------------------------------------------------------

„Политика” упозоравала још пре две године

Радовима на реконструкцији Пећке патријаршије руководила је архитекта Марија Јовин (пензионерка Републичког завода за заштиту споменика културе) са својим тимом који је именовала тадашња директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Гордана Марковић (сада запослена у Министарству за Косово и Метохију).

„Политика” је још пре две године у својим написима објављивала реакције стручњака који су указивали да се пројекат обнове манастирског комплекса не изводи по пројекту. О томе су за наш лист говорили архитекта Милка Чанак-Медић, Алесандро Бјанки из италијанске организације „Интерсос” који је 2001. године и руководио истраживањима на Пећкој патријаршији, као и Миладин Лукић, помоћник министра културе Драгана Којадиновића.