За „Полицијски час” на интернету

У једном тренутку Душко Дугоушко виче са екрана: „Шефе, који ти је враг”, а неколико кликова после, враг може однети шалу и одвести децу у свет где је Земља равна плоча, слетање на Месец Кјубрикова режија, а Илон Маск је из Републике Српске. Друштвене мреже дизајниране су тако да задрже публику на начин који је помало забрињавајућ чак и када је реч о одраслима, док постаје језив када укључује оне који до јуче нису умели ни пертле да вежу, а камоли да дају сагласност за безброј захтева за прикупљање података. То су чак и бенигнији примери, с обзиром на то да педофили најчешће путем интернета вребају малолетне жртве тако што се крију иза лажних профила, а након што задобију поверење, траже експлицитне фотографије.

Према подацима Европске комисије, земље ЕУ су прошле године забележиле 1,3 милиона пријава о сексуалном злостављању деце на интернету, са више од 3,4 милиона слика и видео-материјала повезаних са тим случајевима.

Као и када је реч о политичким питањима, Француска тежи да даје смернице ЕУ и у домену решавања ове кризе. Њихов председник Емануел Макрон изјавио је у априлу да Европа жели да успостави „дигиталну пунолетност” са 15 година, што би значило да би родитељи пре тог узраста контролисали приступ интернету.

„Да ли ико шаље своје дете у џунглу са пет, 10 или 12 година? Данас, неколико сати дневно, ми отварамо врата џунгле”, рекао је Макрон, мислећи на сајбер-насиље, порнографски садржај, педокриминалитет и недостатак модерације на дигиталним платформама. Париз је још лани усвојио закон који захтева да друштвене мреже забране приступ деци млађој од 15 година, осим ако једно од родитеља или старатеља изричито не одобри њихово коришћење. Неиспуњавање ове обавезе може резултирати казном за компанију у износу до једног процента од њеног укупног глобалног профита. Ипак, технички изазови спречавају примену овог закона. Једно од предложених решења тицало се захтева за идентификацијом корисника путем личних докумената, али је француска агенција за заштиту података то одбацила због ризика по приватност грађана.

„Такође, остаје питање шта радити с онима који већ имају профиле на друштвеним мрежама”, истакао је Томас Ромер, председник и оснивач Француског опсерваторијума за родитељство и дигитално образовање. А како се проблем у површински највећој држави Старог континента нашао у ћорсокаку, чини се мало вероватним да ће додатна дигитална старосна ограничења ускоро бити уведена на нивоу целе ЕУ.

Са друге стране Рајне, у Немачкој, дозвољено је да тинејџери од 13 до 16 година користе друштвене мреже, али уз сагласност родитеља. Према писању њихових медија, Берлин тренутно не планира строже мере, иако активисти за заштиту деце сматрају да постојећа правила нису довољна. Ситуација у осталим земљама Европске уније је мање-више слична, изузев Холандије, која нема правни акт о минималној старосној граници за коришћење социјалних мрежа. На пример, Белгија је 2018. усвојила закон којим се од деце захтева да имају најмање 13 година за отварање налога на платформама попут „Тиктока”, „Инстаграма”, „Фејсбука” и сличних без старатељске дозволе, док у Италији, млађи од 14 година морају имати родитељску сагласност за креирање налога.

Преко Атлантика, законодавци у САД су одржали више конгресних саслушања о безбедности малишана на интернету, последње у јануару. Међутим, претходни савезни закон који је имао за циљ заштиту деце на мрежи донет је 1998, шест година пре оснивања „Фејсбука”. Иако је летос тамошњи Сенат иницирао закон који је дизајниран да заштити децу од опасног садржаја на интернету, дошло је до застоја у у Представничком дому. Ипак, неколико појединачних држава је покушало да донесе регулативе које захтевају верификацију узраста, а Јута је била пионир прошле године. Али судија је издао привремену забрану примене закона, сматрајући га неуставним. Са том одлуком се није сложио амерички генерални хирург Вивек Мурти, који је рекао да не постоји довољно доказа који би показали да су друштвене мреже сигурне за децу, те је позвао креаторе политика да ово питање третирају исто као и ауто-седишта, млеко за бебе, лекове и друге производе које деца користе.

Прошле године, кинески регулатор за интернет предложио је да се малолетницима ограничи употреба паметних телефона на два сата дневно. „Cyberspace Administration of China” затражила је и да провајдери паметних уређаја уведу „мод за малолетнике” који би особама млађим од 18 година забранио приступ интернету између 22 сата и шест ујутро.

Иако Индија нема специфичних закона који директно штити децу од штетних садржаја на интернету, индијски Закон о заштити личних података из 2023. успоставио је нове прописе. Према њима, компаније које прикупљају податке о деци млађој од 18 година морају прибавити „проверљиву родитељску сагласност”, што представља искорак у односу на једноставну проверу узраста, где свако може да унесе било који број година.