Храмови књиге на ветрометини

Ниш – Традиционални сајам књига недавно је, 59. годину заредом, одржан у Нишу, у организацији овдашњег културног центра (НКЦ), установе која на том плану блиско сарађује с градском управом и Министарством културе. Манифестацију је током седам дана трајања посетило више од 15.000 грађана. По обичају, организовано је мноштво промоција и трибина, а незаобилазна тема била је и функционисање библиотекарских установа. Да је тај битан сегмент читалачке културе био у фокусу организатора манифестације, потврђује и то што је престижна награда „Божа Војиновић”, за допринос афирмацији и популаризацији нишког сајма књиге и графике припала Богију Митићу, директору Јавне библиотеке у Дољевцу код Ниша. Признање је отишло у праве руке: Митић је последњих година, заједно са својим сарадницима и руководством дољевачке општине, библиотеку у овој варошици довео до савршенства – не само по изгледу већ и по богатству књишког фонда и масовности чланства.

Дољевачка „ласта” међутим није и знак општег „библиотекарског пролећа”, упозоравају културни посленици. Још има много средина у којима се о храмовима књиге не води довољно рачуна. Одређен број општинских и градских библиотека је у објектима грађеним пре много деценија, а простор којим располажу одавно је тесан и за књиге и за све бројније чланство. Руководиоци библиотека истичу да се грађани у правом смислу речи враћају књизи, која одолева у великој бици с интернетом и другим технолошким достигнућима које потискују писану, односно штампану реч. Како се чуло на Сајму књига у Нишу, библиотекама на југу и југоистоку наше земље не посвећује се довољна пажња, иако је реч о установама од посебног значаја за средину у којој делују. Уз то, поједине су утемељене још крајем 19. века и представљају право културно благо и чуваре историје и традиције својих градова и места. Готово све библиотеке ишчекују и вапе за неком врстом помоћи – за реновирањем постојећих или градњом нових просторија, за бољим условима рада, за адекватним условима у којима је могуће организовати дружење чланова и књижевне вечери… Илустративни пример таквог стања у околини Ниша јесте и Библиотека „Раде Драинац” у Прокупљу, мада сличних примера има на претек. Запослени у овој установи, која носи име великог српског песника и која се поноси све већим бројем чланова и све већим интересовањем за читање, годинама буквално не могу да се мимоиђу у тескобним, неусловним просторијама које библиотека користи. Ни на полицама више нема места за нове књиге, па се оне слажу по столовима, столицама или на поду. У другим местима, библиотеке користе сутеренске или подрумске просторије пуне влаге, што свакако није „пријатељска средина” за укоричени папир. Поред свих напора да се библиотекарски фондови обогате, изгледа да је још већа мука како ту ризницу сачувати за поклонике писане речи…