Нови мамци за инвеститоре

Предстоји нам крвава битка за стране инвеститоре.

Нема ни краће, ни тачније констатације од ове коју је недавно пред колегама из региона, на економском форуму у Охриду, изговорио албански председник Бамир Топи.

Да ли ће транзициона Европа, која је у протеклих шест година усисала чак 112 милијарди долара страних директних инвестиција, успети да и у условима глобалне финансијске кризе задржи примат рекордног „усисивача капитала” у светским размерама, остаје да се види. Извесно је, међутим, да се поприште „битке” сели нешто јужније.

Главни такмаци наредних година, уз Бугарску и Румунију које су према проценама светских аналитичара већ достигле свој годишњи плафон (Румуни су у 2006. привукли чак 11,4, а Бугари 5,2 милијарде долара), биће Хрватска и Србија, којима конкуренција постају и БиХ, и Албанија, и Македонија, и Црна Гора, земље тек пробуђених инвестиционих апетита.

Потпредседник српске владе Млађан Динкић свестан је да борба међу конкурентима тек почиње и зато упорно инсистира на главном српском оружју – стабилном банкарском систему, атрактивнијем пореском систему (без обзира на то што су пореске процедуре још увек компликоване, стопе су ниже него у окружењу), као и квалификованој и конкурентној радној снази. Томе треба додати и финансијске подстицаје који ће бити наш мамац до краја 2010. године, иако економска теорија у привлачењу инвеститора преферира пословну климу.

– Кад дају други, морамо и ми – каже Динкић и додаје да не одустаје од властите идеје да великим и озбиљним инвеститорима треба платити да дођу у Србију јер подижу рејтинг ове инвестиционе дестинације, доносе капитал, нове технологије, бољи менаџмент и отварају извозне канале.

А шта то Србија нуди страним инвеститорима?

Уз већ познате пореске подстицаје и олакшице, доделу бесплатних плацева и ослобађање од плаћања локалних дажбина, на шта је осим Крагујевца спремно све више општина, чини се да ће одлуке улагача умногоме зависити и од висине директних финансијских подстицаја. Србија је, преписујући искуства других земаља у транзицији, прошле године почела да субвенционише отварање нових радних места – 2.000 до 10.000 евра по новозапосленом, у зависности од сектора и локације улагања. Прошле и ове године одобрено је 29,3 милиона евра за 65 предузећа, која би за три године требало да отворе 13.597 нових радних места, уз услов да те раднике не могу да отпусте у наредне три.

– Новац се исплаћује у четири транше, по фазама пројекта – кад набаве земљиште, кад добију грађевинску дозволу, прибаве употребну и кад постигну пуну запосленост – објашњава Бојан Јанковић, заменик директора Агенције за страна улагања и промоцију извоза.

Мада се реализација пројекта помно прати, о ефектима уложених средстава, каже Јанковић, још је рано говорити. Јер, неки пројекти су на самом почетку, други инвеститори су већ отворили половину планираних радних места, а трећи посао приводе крају. У сваком случају, држави је као инструмент обезбеђења на располагању банкарска гаранција на износ одобрених подстицаја, па нема бојазни да ће неко узети новац и оштетити државу тако што неће испунити обавезе, тврди Јанковић.

Могућност активирања банкарске гаранције, Министарство економије најавило је пре неки дан у случају компаније Замбер, чијој су се инвестицији радници Јумка изгледа залуд радовали, а држава погрешно проценила да ће бити драгоцена.

– Запошљавање нових радника, сем по овој уредби, држава стимулише и посредством Националне службе за запошљавање, једнократно са осамдесет хиљада до сто шездесет хиљада динара по новозапосленом – подсећа Јанковић.

Највише полемике, пре свега у делу стручне јавности, изазвали су уочи Фијатовог доласка у Крагујевац уведени подстицаји за улагања у три индустријске гране које вицепремијер Динкић сматра стратешким за будући развој Србије – ауто, електронску и ИТ индустрију. Ти подстицаји планирани су у висини од 200 милиона евра и у тим индустријским гранама требало би да се запосли најмање 1.000 радника.

Такви инвеститори, по речима Јанковића, могу да рачунају да ће им држава пакетом подстицаја – од финансијских до инфраструктурних – покрити петину улагања. Баш као што је урађено у случају Фијата.

На дилему да ли смо Италијанима много платили да дођу у Крагујевац и тако их преотели од Румуна, Бојан Јанковић указује да Србија ништа ново није измислила: Мађарска, Румунија и Словачка су такве подстицаје дале компанијама као што су Мерцедес, Хенкок, Форд, Кија, Пежо...

Најсвежији је пример Мађарске која је тако прошлог месеца привукла Мерцедес који се, да подсетимо, до последњег тренутка распитивао и за Србију.

Има мишљења да су Мађари креативније тумачили европске прописе у стимулисању Мерцедеса и платили чак и нешто више од прописа Европске уније – да се износ подстицаја креће од 25 до 50 одсто инвестиције и да се инвеститору у готовини може исплатити десет одсто укупног улагања. Иако се подстицаји великим инвеститорима решавају у директним преговорима владе и инвеститора, па њихов износ представља поверљиву информацију, мађарски медији пренели су незваничну информацију да су договорени подстицаји вредни 168 милиона евра. То би значило да ће мађарска држава покрити 21 одсто вредности инвестиције у Кечкемету (800 милиона евра) или да ће дати 67.000 евра по запосленом (укупно 2.500 радних места).

И Румунија је била лаке руке. Кад је Форд купио 72,4 одсто капитала у државној фабрици Аутомобили Крајова за 57 милиона евра, румунска држава дала је 143 милиона евра подстицаја, готово три пута више од вредности основне инвестиције. Истина, под условом да Форд инвестира додатних 600 милиона евра у линију за склапање и производњу мотора.

Иако је првобитни договор био да подстицај словачке владе не пређе 15 одсто укупне инвестиције ауто-компаније Кија, која је износила 1,4 милијарде евра, процене су да је укупна подршка корејском произвођачу нарасла на више од 280 милиона евра, односно око 20 одсто збирног улагања у пројекат. У пакету су били и изградња аутопута од Зилине до Братиславе, као и инвестиције у локалну инфраструктуру у Зилини. Осим тога, инвеститор је ослобођен и пенала уколико одустане од улагања. Инвеститору је обећано да у круг од 100 километра неће ући други произвођач, а сличан пакет је предвиђен и за његове добављаче који дођу у Словачку. Највећи део подстицаја – 210 милиона евра – укључује директну финансијску подршку, десетогодишње ослобађање од пореза на профит и две године рефундирања 50 одсто трошкова за плате.

Правило „дај па ћеш и добити” нигде тако добро не пали као у бизнису.

Весна Јеличић

-------------------------------------------------

Потребни нови закони за привлачење страних улагања

Србији су потребни нови закони и додатни ангажман општина да би привукла нове стране инвестиције. Потпредседник владе Божидар Ђелић изјавио је на округлом столу о привлачењу инвестиција да ће Србија ове године привући 2,2 милијарде евра страних инвестиција и најавио да ће предлог закона о јавној својини, којим ће се разграничити национална, регионална и локална својина, у првом тромесечју 2009. године бити на јавној расправи. У првој половини идуће године у владу би на одобрење требало да дође и предлог закона о приватно-јавном партнерству, рекао је Ђелић и додао да је потребно поједноставити и процедуру за склапање концесионих уговора.

Према Ђелићевим речима, неопходно је унапредити и прописе из домена грађевинарства и катастра, како би се грађевинске дозволе лакше добијале, а власништво и начин промене намене земљишта били јасно дефинисани. „Инвеститори постављају питања ’а шта је тај закуп на 99 година, какав је статус те земље и како долази до промене намене земљишта’“, казао је Ђелић.

Он је рекао да ангажовање државе није довољно и да је неопходно да локалне самоуправе и саме праве повољне услове за привлачење инвестиција, јер локални услови утичу на одлуку инвеститора.

Бета