Светска финансијска криза, искуство Византије

„Не смемо заборавити да запад има своје стратешке интересе којих се никада неће одрећи. Хвала Богу, ми смо то у Русији схватили. Разумели сте и ви у Србији. Али то не значи да се залажем за неки изолационизам или подозрив однос према западу. Као хришћани, позвани смо да их волимо и да поштујемо западну културу и цивилизацију”, овако говори архимандрит Тихон (Шевкунов), режисер документарно-играног филма „Пропаст империје – византијска лекција”, који је синоћ у организацији Краљевског реда витезова и ПГП РТС-а свечано промовисан у Палати Србија у Београду.

Једни су овај филм назвали откровењем, другим „звоном за узбуну”, а други „путиновском антизападном пропагандом”. Али, игуман Сретенског манастира у Москви не узбуђује се због негативних критика. Како објашњава, филмска прича о узроцима пропасти византијске империје написана је као партитура у којој су „неолиберални критичари само отпевали своје делове”.

На примедбу да у први план искаче његова политичка ангажованост, отац Тихон каже: „То је зато што ме интересују судбина и будућност Русије. Ако историјску аналогију не анализирамо и не научимо нешто из тих лекција, понављаћемо исте грешке.”

Он тврди да филм није рађен као антизападни, иако га је и део руске јавности тако окарактерисао: „Постоје одређене историјске законитости које важе данас исто као и пре хиљаду година. Уз све поштовање западне цивилизације, али они су увек на Исток гледали као на свог историјског, цивилизацијског, па и културног конкурента. Знамо из историје да Запад увек тежи остварењу прагматичних интереса, док је ментални склоп човека на истоку Европе више хуман и некако лирски опредељен. То наравно не значи да су народи на западу бољи или гори од нас на истоку. Само су нешто другачији и ми то морамо да схватимо.”

Филм је, осим Русије, приказан у Грчкој, Бугарској и у десетак земаља Латинске и Јужне Америке. Аутор каже да је био веома изненађен како су његово дело прихватили гледаоци у Јужној Америци, будући да не припадају кругу земаља које баштине византијску традицију. „Рекли су: Па ви говорите о нама и нашим садашњим проблемима. Чак су поједини католички свештеници изјавили да су Бразилци заправо Византинци. Аналогно филму, оно што је Византији била тадашња западна Европа оличена у Венецији или Ђенови, то су данас за Бразил САД”, прича отац Тихон.

Настојатељ Сретенског манастира сматра да иако многи православни Москву називају „Трећим Римом” данашња Русија не жели да буде „Византија 21. века”. Мисли да Русија треба да управља садашњом територијом коју јој је Бог дао и да не треба понављати грешке из времена совјетске империје.

„У духовном смислу, историјски задатак Русије је да буде чувар, а не неки предводник православних вредности”, додаје архимандрит Тихон.

Чињеница је да је Византија у току свог хиљадугодишњег постојања успешно пребродила неколико оновремених финансијско-економских криза. Зато аутор филма не брине много због садашње кризе која озбиљно потреса цео свет, па и Русију.

„Православни у Србији и Русији су у својој историји преживели толико невоља па су опстали. Не схватам откуд толика бука и страх у вези са садашњим кризом. Тек када имамо проблеме можемо да живимо као прави хришћани. Можда ће се нешто лошије живети у економском смислу, али и то ће проћи па ће опет доћи боље време. Апостол Павле је рекао: ’Ви који имате богатство будите као да га немате’, зато се не треба превише бринути”, каже архимандрит Тихон.