Џихад, џихад, четири ноге

Џихадисти из групе Хајат Тахрир Ал Шам, некада блиски Ал Каиди, главни су носиоци оружане побуне којом је свргнут председник Сирије Башар Ал Асад и преузета власт у тој земљи.

Интересантно, џихадисти су одмах по заузимању Дамаска, ублажили своје ставове што не сведочи као противаругмент природи њиховог екстремистичког деловања већ напротив - говори о позадини брзог освајања Сирије у чему су кључну улогу имала четири стуба подршке - САД, Велика Британија и Израел који успостављају нови поредак на Блиском истоку и Турска која је већ почела да узима свој део плена.

Турска војска је ушла у Алеп на северу Сирије, а оружане исламистичке групе одржавају блиске контакте са Анкаром, одакле је по свему судећи и дошао сигнал за покретање војне акције. На југу, Израел је заузео Голанску висораван, превентивно наравно, како би заштитили своју земљу, а поставља се питање и где су границе на којима ће израелски тенкови стати са освајањем да би се осећали довољно безбедно. 

Остаје питање и Курда који су уз америчку помоћ дали свој допринос у претходном сламању Исламске државе у Сирији, у нади да ће остварити свој вековни сан о држави. Вашингтон им није изашао у сусрет, а имајући у виду турски интерес, тешко да ће Курди проћи нешто боље него до сада где им предстоји нови сукоб да задрже територије које имају под контролом на североистоку и истоку земље.

То што су џихадисти у Сирији приближили своје ставове међународним спонзорима, неће много помоћи алавитима, шиитима и хришћанима у Сирији који ће врло брзо доћи под нож кољача, а спонзори "демократских" промена неће се много заинтересовати за права ових угрожених мањина. 

Велика Британија већ је најавила да ће Хајат Тахрир Ал Шам скинути са листе терористичких организација. 

Да је пут од терориста до бораца за демократију заиста кратак, најбоље су имали прилике да се увере Срби против којих су радикални исламисти такође имали свесрдну подршку САД, Велике Британије и њихових сателита.

Имали смо прилике и да се уверимо како Русија брани своје савезнике, па је одлазак Асада у Москву само реприза догађаја којима смо већ сведочили.