Потрага за Немицом под псеудонимом Мирјам

Крушевац – Прича о несталим бебама, која датира још из времена СФРЈ, поново је актуелизована недавним сведочењем у Палати „Србија” пред државном Комисијом за утврђивање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта. Наиме, пензионисани начелник ГАК-а у Крушевцу др Божидар Павићевић изнео је пред члановима ове комисије нове информације о Немици која је седамдесетих година прошлог века имала апартман у породилишту.

Напомињемо да др Павићевић након сведочења није желео да одговара на новинарска питања. Информације о његовом сведочењу за „Политику” пренео је Радиша Павловић, председник комисије.

„Немица под псеудонимом Мирјам боравила је неколико година у крушевачком породилишту, где је имала свој апартман. Имала је кључеве од посебног улаза у болницу и несметан приступ бебама”, пренео је Павловић делове сведочења.

Њу је, како је објаснио, довео сада покојни лекар, који јој је са још једним човеком омогућио несметано кретање на дечјем одељењу, као и приступ новорођенчади.

„Поменутој Немици нико од њих није могао да се обраћа, она је имала свој круг блиских сарадника. Ми смо у међувремену разговарали с бабицама и акушерским сестрама. Једна од бабица је, према нашим сазнањима, имала пријатељски однос с Немицом. Она је једина одбила да разговара члановима комисије”, каже Павловић, наводећи да ће се званично обратити Гинеколошко-акушерском одељењу и безбедносним службама у Крушевцу.

Из крушевачке Опште болнице за „Политику” су рекли да немају коментар на овај случај.

Поменутом сведочењу присуствовала је Душица Лазић из Крушевца, која тврди да је кроз прозор породилишта видела како износе бебу. Тада није знала да је реч о њеном детету, али је касније претпоставила да јесте.

Породила сам се 21. априла 1987. године, родила сам дечака. Два дана сам добијала дете на сваки други подој јер је беба имала жутицу, друге вечери по рођењу отишла сам у бокс за бебе с породиљом која је радила на том одељењу, мој син је био у инкубатору на „сунчању”, а њен јер је био мали. Око пола два те ноћи с прозора смо виделе како једна лекарка (име познато редакцији) износи бебу и предаје је двема особама које су ушле у жути „мерцедес” немачких регистрација. Они су отишли с бебом, лекарка се вратила на одељење, а ми смо биле збуњене целим догађајем. Следећег јутра моју бебу нису донели на подој. Око 7.30 часова дошао је гинеколог и рекао: ’Шта тражиш дете, твоје дете је синоћ преминуло”, прича Лазићева за наш лист.

Додаје да је отпуштена без икакве документације, породица је тражила тело бебе да је сахрани, али је лекар рекао да је послато за Београд на обдукцију и да „болница сахрањује ту децу”.

„Одлазила сам више пута у болницу тражећи документе, али ништа нисам добила. За дете су ми редовно стизали позиви за вакцинацију. Тек 2019, преко Удружења несталих беба, добила сам први пут документацију и наишла на пуно грешака и неисправности. Убеђена сам да сам гледала крађу свог сина не знајући да је то моје дете”, каже Душица.

Даница Николић из Читлука код Крушевца породила се 1981. у деветнаестој години. На порођају јој је речено да је дете мртво. Даница верује да је њен син жив. Иако сада има два сина и шесторо унучади, њена жеља је да га види. Каже да не би хтела да му ни на који начин поремети садашњи живот, већ само да зна да је здрав и да је добро.

„Породила сам се 2. фебруара и одмах су ми рекли да је дете мртво. Ту се издешавало доста нелогичности. Имала сам болове, али они су чекали с порођајем. Имала сам утисак да чекају нешто, нико ми није прилазио. Моји родитељи су били доле, као и мој муж. Рекли су им да за бебу не питају, а да мене једва спасавају. Ја сам се породила сасвим нормално, без икаквих компликација. Бебу су одмах однели, ја сам питала како је, сестра ми је рекла да је дечак, да има три килограма и да је дугачак 52 сантиметра. Након извесног времена, чула сам неко шушкање и речи: ’Шта да пишемо?’ И мало касније доктор ми каже да је беба мртва. Ја сам одмах скочила и тражила да је видим, нису ми дали”, наводи Даница.

У болници је била шест дана, под терапијом. Из ње је отишла без иједног папира.

„Кад сам се сутрадан вратила и тражила отпусну листу, рекли су ми да ће стићи на кућну адресу. Никад није стигла. Након шест месеци сам остала трудна с другим сином, и у Диспанзеру за жене отворили су ми нови картон. Претходни као да никад није ни постојао. Никад нисам, нити ћу да поверујем да ми је дете мртво”, прича Николићева за „Политику” своју тешку причу.

Јелена Вучић, новинарка из Крушевца, на локалној ТВ Плус направила је серијал емисија о овој теми и успела да споји сина с биолошком породицом, што је и била прва званична потврда да је борба ових људи на правом путу.

„Почела сам да верујем у читаву причу и била решена да помогнем колико је могуће. Тако сам угостила Млађена Радивојевића, који је у емисији уживо изнео своје сумње. Након емисије испред зграде телевизије стајала је породица која је мислила да је Млађа њихов „преминули” син. ДНК тест није показао тако, али је у недуго након тога Млађа упознао своју биолошку породицу јер је ’мама’ која га је одгајила решила да проговори – каже новинарка Јелена Вучић.

Из Комисије за утврђивање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта кажу да се од педесетих година, па до средине осамдесетих прошлог века, десило више од 380 страних усвојења, по њима, незаконитих. Своје трагање интензивно настављају.