Физичка активност је важна и после инфаркта срца

Редовна умерена физичка активност представља основу за превенцију многих болести и превремене смрти. Али треба имати на уму да неадекватна физичка активност може довести до изненадне срчане смрти. То се посебно односи на спортисте, који изненада падну на утакмици због срчаног застоја, када је важна брза и адекватна реакција обученог кадра, како би особа преживела без већих последица.

Како истиче др Марина Остојић, специјалиста интерне медицине, супспецијалиста кардиолог, и секретар Удружења за спортску кардиологију Србије, већина популације која редовно тренира бави се спортом умереног или нижег интензитета. За разлику од врхунских спортиста, ови људи имају више кардиоваскуларних фактора ризика или већ имају коронарну артеријску болест.

– Сведоци смо растућег тренда неактивног начина живота, повећане гојазности (код деце и одраслих) и последичног бржег и ранијег развоја атеросклерозе. Промоција адекватне физичке активности и редовно бављење спортом важнији су него икада. Све особе са кардиоваскуларним болестима треба да буду физички активне, али је важно адекватно дозирати физичку активност. Артеријска хипертензија је један од водећих фактора ризика за нежељене догађаје током вежбања. Пре почетка вежбања важно је извршити кардиолошку контролу и постићи адекватну регулацију крвног притиска уз помоћ лекова и промене животног стила. Саветује се најмање 30 минута умерено интензивних динамичких аеробних вежби (попут ходања, трчања, вожње бицикла или пливања) пет до седам дана недељно. Уз аеробне вежбе саветује се и тренинг снаге два до три пута недељно, како би се постигао оптималан ефекат на регулисање притиска и укупно кардиоваскуларно здравље – истиче др Остојић.

Физичка активност саветује се и онима који су преживели инфаркт миокарда. Кардиолошка рехабилитација у облику вежбања смањује срчани морталитет, број рехоспитализација, и ниво анксиозности код пацијената, доприноси бољем квалитету живота и смањењу ризика од будућих компликација.

– Све врсте спортских активности могу се узети у обзир, под условом да се прилагоде нивоу кондиције и здравственог стања. Увек треба обратити пажњу на појаву нових симптома, попут бола у грудима, кратког даха, вртоглавице или осећаја замора. Особе са коронарном болести захтевају програм вежбања у трајању од три до шест месеци ради достизања одговарајућег нивоа физичке активности који даље омогућава учешће у спортским активностима. Пацијенти који су након акутног инфаркта прошли комплетну ревакуларизацију могу вежбати бржим темпом – наводи наша саговорница.

Код пацијената са аритмијама срца, физичка активност зависи од врсте и озбиљности поремећаја ритма. Аеробни тренинзи ниског до умереног интензитета су обично безбедни код особа са екстрасистолама и стабилним аритмијама.

– Вежбање треба да буде под медицинским надзором, а интензивни спортови који могу изазвати ударце у грудни кош треба избегавати код особа са имплантираним пејсмејкерима (нарочито дефибрилаторима). Атријална фибрилација је аритмија преткомора. Стабилни пацијенти могу учествовати у аеробним активностима уз медицински надзор и контроле.

Особе са умереним или тешким стенозама или инсуфицијенцијама залистака морају пажљиво да бирају врсту и интензитет физичке активности под надзором лекара. Код благих облика, аеробне активности ниског интензитета су безбедне док код тешких облика или преоперативног стања, вежбање треба избегавати до хируршке корекције – додаје др Остојић.

Када је реч о професионалним спортистима, препоручује се спровођење детаљних прегледа пре укључивања у спорт, укључујући узимање детаљне досадашње медицинске историје, клиничког прегледа, 12-каналног ЕКГ-а, а код ризичних појединаца и ултразвука срца и теста оптерећењем или ергоспирометрије – сматра др Остојић, која је члан Нуклеуса за спортску кардиологију Европског удружења кардиолога.

Наша саговорница истиче да ће то бити неке од тема на Конгресу „Изненадна срчана смрт у спорту и рекреацији ISS 2024”, који Удружење за спортску кардиологију по трећи пут организује 14. и 15. децембра у хотелу „М” у Београду. Конгрес је намењен здравственим радницима, истраживачима, спортистима и свим заинтересованим странама у циљу подизања свести и информисаности о најбољим поступцима у превенцији, дијагностици и лечењу изненадне срчане смрти, а одржава се под покровитељством удружења кардиолога Србије.

– Велика нам је част да ове године угостимо еминентније светске стручњаке попут професора Санџеја Шарме, медицинског директора Лондонског маратона, професора Марка Гвација, доктора Стивена Кокса, уз наше цењене домаће стручњаке и госте. Циљ нам је и подизање свести о сигурној физичкој активности врхунских спортиста, рекреативаца и особа са кардиоваскуларним болестима. Желимо да подстакнемо лекаре да током рутинских консултација, без обзира на разлог посете, активно промовишу спортске активности код свих пацијената – рекла је др Остојић.

Изненадна срчана смрт представља неочекивани смртни исход настао након срчаног застоја на спортском терену или унутар пар сати од физичке активности. Овај догађај је релативно ретка појава у професионалном спорту, која се јавља код једне до три особе на 100.000 спортиста годишње, али има снажан емотивни и друштвени утицај.

– Код спортиста млађих од 35 година, најчешћи узроци су наследне болести срца попут кардиомиопатија или урођене аномалије коронарних артерија. Код старијих спортиста, водећи узрок изненадне смрти је добро позната коронарна болест срца. Рекреативци, посебно они са непрепознатим кардиоваскуларним болестима, у већем су ризику од овог проблема, нарочито током интензивних или нерегуларних вежбања. Истраживања указују да овај трагичан догађај у рекреативном спорту чини око пет до 10 одсто укупних случајева у популацији – напомиње др Остојић.