Ученик против учитеља

Партизан ће се данас (16,30 ч) огледати у Суботици са Спартаком. Водиће га Марко Јовановић, мада је било предвиђено да после две утакмице уступи место неком проверенијем стручњаку.

Међутим, победе на обе утакмице, на колико је био орочен, продужиле су му улогу привременог тренера „црно-белих”. Због тога је захвалан управи, такође привременој, што је повукла тако храбар потез, јер он, по папирима, још није ни тренер почетник. Ипак, прионуо је на посао као да није имао тако кратак рок трајања, па су му 3:1 у Хумској против Нишлија и 1:0 у Панчеву против Железничара и нека врста награде за уложен труд, а и смелост.

У прошлом колу је био необичан случај: противник му је био клуб у коме је, почетком ове године, завршио играчку каријеру да би почео да учи тренерски занат у Партизану. Данас ће бити нешто слично, јер ће као тренер да полаже испит против свог некадашњег учитеља, пошто му је садашњи шеф стручног штаба Спартака Гаћиновић био тренер у Железничару. Ученик хвали свог учитеља и то потврђује следећом чињеницом:

– Суботичани нису изгубили на последњих шест утакмица. То је компактна екипа у успону.

Без обзира на то истиче да је задатак његовог тима да освоји сва три бода. То би некако требало да се подразумева, јер је за њега Партизан највећи клуб – на свету! Чак и сада када и са највишег места у клубу истичу да је у великој кризи.

Јовановић је безграничну веру у Партизан потврдио самим тим што је узео у руке, не врућ кромпир, него мину, која може да се распрсне у сваком тренутку. Засад није, а добрим резултатима би могао да је спречи да експлодира и тако на најбољи начин помогне клубу да излечи дубоке ране.

Иако никад до сада није био главни тренер по ономе шта је Партизан пружио под његовим вођством не види се да је неискусан у односу на претходнике. Против Нишлија је то, чак, било и једно од успешнијих издања „црно-белих” у овој сезони, а против Панчеваца су се поновиле неке слабости, али је, ипак, у Хумску 1, донесен читав плен.

У Суботици очекује тешку утакмицу, тим пре што ће то бити четврти меч у 10 дана. Али, верује да ће играчи да пруже највише што могу и, мада, уморни и од игре на вештачкој трави против Железничара, да испуне задатак.

Гледа дугорочно, па на терен износи изданке из клупске баште талената и то у букетима. У исто време враћа у живот играче чија је каријера почела да жути. Додуше, на то је утицао и сплет околности, али Јовановић је нашао начин да им врати веру. На те две утакмице Николић и Мујакић су одиграли не само запажене улоге, него и кључне. За победу против Железничара све заслуге припадају баш њима двојица, а и против Радничког осветлали образ. Тада је Николић заблистао наместивши идеалну шансу саиграчу, а Мујакић се, мада штопер, изванредно снашао као леви бек. Јовановић је веровао у њих и ако тако наставе „црно-бели” решиће неке бриге.

Оно што не би смело да се понови је завршница достојна филма страве и ужаса када их је голман Александар Јовановић у Панчеву спасао у последњем минуту. Да је тада примљен гол сада би све било другачије, а млади тренер почетник, као и екипа препуна ожиљака из минулих двобоја, с много мање самопоуздања би кренули у Суботицу. На преостала три испита (после Спартака следе још обрачуни с ИМТ-ом код куће и опет Радничким, али у Нишу) ниједном не смеју да падну да не би с много тешким бригама отишли на зимски распуст.