Блокаде нису поправиле ниједну државу

Нама се нико није обратио, али ја то не бих ни потписао, јер нема никаквог смисла тражити да се гласа о неповерењу влади због пада надстрешнице у Новом Саду, будући да је на правосудним органима да утврде ко је одговоран за то. А поступак је у току, значи они раде свој посао, каже Бранко Павловић, адвокат и шеф посланичке групе „Ми – глас из народа”, објашњавајући зашто посланици овог клуба нису међу потписницима наведеног опозиционог захтева.

Кажете да захтев нема смисла и зато што је исход известан...

Известан је, нема ни близу могућности да се влада угрози. Тако да је ово коришћење прилике да се на несрећи људи прикупе политички поени, а мени то није блиско. Мислим и да је све то врста притиска на правосудне органе, а њих треба пустити да раде свој посао озбиљно и на миру, па кад будемо видели исход може се имати неки политички став. Осим, наравно, генералног става да ми имамо велики проблем с корупцијом и притиском на надзорне органе на градилиштима. Али једино је суд меродаван да донесе пресуду. Ако суд утврди да је неко од надлежних органа попустио под захтевима било инвеститора, било политичара, они ће одговарати, а осуђујућа пресуда ће бити отрежњујућа за будуће односе у грађевинарству.

Можда је ово покушај да се исправи грешка коју је опозиција направила приликом расправе о буџету, кад је прављењем хаоса ускратила себи прилику да у директном преносу на РТС-у данима промовише своје идеје...

Тај део опозиције, практично сви, осим нас, стално раде једно те исто. Чим се догоди нешто што подигне емоције грађана, било да је то литијум, трагедија у „Рибникару”, сада у Новом Саду, тај део опозиције покушава да ухвати овај талас да плива на њему, без икаквог политичког концепта другачијег вођења земље. Ми не мислимо да у томе треба да учествујемо.

А изазивање хаоса, уместо расправе о буџету?

Ми ту критикујемо власт, али не за хаос. Хаос је покренула опозиција и она за то сноси главну одговорност. Али то што је председница парламента Ана Брнабић само ишчитала цео дневни ред није у складу с пословником. Она је, у складу с пословником, требало да удаљи са седнице све који праве неред и онемогућавају рад – једног по једног, па колико траје, и да тако омогући да они који су хтели да расправљају о буџету и расправљају...

Брнабићева је непоступање по пословнику и некажњавање оних који су правили хаос објаснила тиме да је опозиција желела да их она кажњава како би „онда могли да се представе као жртве репресије режима”...

Она је, у политичком смислу, у праву. Хтела је да покаже да се политички може поентирати и с позиције власти. Ја као посланик нисам тиме задовољан. Она је изванредно реаговала, необично позитивно, кад је устала с места, ушла међу посланике и натерала све да се врате у клупе и да седну. Међутим, кад је покушано да се пиштаљкама опструира рад, мислим да је погрешила, требало је да примени пословник. Да сам ја био на њеном месту, тако бих учинио. Иначе, опозиција која је одговорна за хаос, јер га је започела, поднела је огроман број амандмана. Да је хтела да их брани, имала би 10 до 12 сати да говори о свему у директном преносу на РТС-у, и то мимо времена предвиђеног за посланичке групе. И све је то жртвовано да би се направио циркус, што је у ствари тежња за ванинституционалним преузимањем власти. „Ми – глас из народа” нећемо у томе да учествујемо.

И то вам се замера, а ви сте, кад год сте имали прилику да дискутујете, били врло критични према власти, без увреда, али с доста конкретних примедби на рад владе, уз предлоге шта би требало, међутим, ви такорећи немате прилику да говорите...

То је игра која годинама траје између власти и тог дела екстремно прозападне опозиције. Кажем екстремно, зато што је и наша власт прозападна. Њима то одговара, зато што онда креирају само два наратива на политичкој сцени – мрзим Вучића и волим Вучића. Та два наратива се међусобно хране, не дозвољавајући појављивање озбиљне аргументације о озбиљним и тешким питањима с којима се Србија суочава. Чим кажеш да опозиција греши, они кажу да тај, или ја лично, разграђује опозициони наратив, према томе он је против њих и обрнуто. Али ја не видим никакав други смисао бављења политиком, него да се аргументовано и разборито критикује било ко – власт, или опозиција, све у нади да ће то некако помоћи да се нека озбиљна питања пред којима се Србија налази боље разумеју.

Како гледате блокаде...

Што се тиче студентског протеста, у једном ставу су у праву, не знам да ли су процесуирани људи који су вероватно ударили, тукли, физички насрнули на студенте, свеједно, ти људи морају бити хитно процесуирани. У овим другим захтевима, ја не видим да су студенти у праву. Звучи ми нелогично да захтевате поштовање права кад је реч о погибији људи због надстрешнице, а тражите пуштање студената на слободу. Значи, кажете да за студенте закон не важи. Замислите каква би реакција била када би СНС рекао да се пусте припадници СНС-а које је полиција ухапсила.

А блокаде?

Када би постојала узрочна веза између блокирања саобраћајница и поправљања стања у држави, онда би све државе давних година биле поправљене. То присиљавање других људи да учествују у исказивању њихових ставова у времену кад и како они желе је неморално. Немате право да физички присиљавате људе на нешто зато што тражите нешто што је већ процесуирано. На тим поступцима које ви тражите у вези с падом надстрешнице већ се ради. То је увелико у току, по мом мишљењу, ради се пребрзо. Кажем пребрзо, зато што је тужилаштво добило озбиљан шамар кад је суд укинуо притвор Весићу, с образложењем да тужилаштво није пружило доказе о основаној сумњи. Тужилац није смео себи да дозволи да предлаже притвор, а да није сто одсто сигуран да су до тада прикупљени докази довољни за тај степен вероватноће који се захтева као један од кумулативних услова за одређивање притвора. Било би боље да тужилаштво не ради под притиском пребрзо, него да ради како треба, а да онда, кад изађе са својим ставом и с оптужењем, нико живи не може да докаже супротно. Наравно, суд ће одмерити казну, ако има основа.

Разни декани подржавају студенте у захтевима, мада само суд може да утврди одговорност...

Ја понекад питам опозиционе колеге – ако ви стојите испред тужилаштва и суда и захтевате да се поступа како ви желите, да ли сте сагласни да судије и тужиоци дођу у скупштину, избаце вас и да они бирају владу, министре и доносе законе? То је пут у хаос. Нажалост, створен је наратив да су сва средства дозвољена у обарању власти, па ће се онда некако успоставити срећа, бољи живот, демократија и шта знам шта. Никакво насилно обарање власти не долази у обзир, што се тиче „Ми – глас из народа”. Они имају право да протестују, да подржавају кога хоће, ја сам само изнео свој став да то никако не би смело да води дестабилизацији Србије. Зашто они то раде, иако би требало да уче студенте и ширу јавност праву и разумевању функционисања државе, морате њих да питате. То је, из мог угла, свакако разочаравајуће, али и раније сте видели да један број професора, пре свега, воли да мрзи, па онда да размењују аргументе.

Не стрепите од „черечења” због таквог става? Многи мисле тако, али се не усуђују да кажу, страхујући да не буду разапети на друштвеним мрежама...

Ма, не. Звучи патетично, али ја сам спреман и много више да се жртвујем за своја уверења. Ово није ништа посебно. До бољитка се може само на овим темељима које ми заступамо. Не ја лично, сигурно постоји неко ко би боље комуницирао с грађанима. Мени је важно да се ми боримо за идеју у коју верујемо без обзира на то да ли то данас доноси аплауз или не.