Норвешка спремна да сече струју Европљанима

„Си­ту­а­ци­ја је ап­со­лут­ни ужас”. Тим ре­чи­ма је Тер­је Осланд, ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Нор­ве­шке, опи­сао чи­ње­ни­цу да је це­на стру­је на ју­гу те скан­ди­нав­ске зе­мље у че­твр­так до­сти­гла 1,18 аме­рич­ких до­ла­ра по ки­ло­ват-са­ту, нај­ви­ше од 2009. и исто­вре­ме­но два­де­сет пу­та ви­ше не­го прет­ход­не сед­ми­це.

Ка­ко се скан­ди­нав­ски енер­го­ги­гант, зе­мља са пре­ко 1000 хи­дро­е­лек­тра­на и кључ­ни снаб­де­вач ЕУ и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је при­род­ним и теч­ним га­сом (од из­би­ја­ња ру­ско-укра­јин­ског ра­та), на­шао у си­ту­а­ци­ји, ко­ја, пре­ма ме­диј­ским на­во­ди­ма, ди­же „па­ни­ку” у бо­га­тој нор­диј­ској зе­мљи?

Ин­те­гри­са­на у елек­тро­мре­жу са ЕУ и Ве­ли­ком Бри­та­ни­јом са пре­ко 17 ме­ђу­на­род­них пре­ко­мор­ских ка­бло­ва, Нор­ве­шка да­нас де­ли елек­тро­суд­би­ну сво­јих европ­ских парт­не­ра и због зло­срећ­них кли­мат­ских фак­то­ра – у об­ли­ку сла­бог ве­тра и шкр­тог зим­ског сун­ца ко­ји спу­та­ва­ју рад „зе­ле­них тур­би­на” на­чич­ка­них дуж Бал­тич­ког и Се­вер­ног мо­ра.

Та­ко је, на при­мер, це­на стру­је у Не­мач­кој пред крај но­вем­бра до­сти­гла вред­ност од 900 евра по ме­га­ват-са­ту, нај­ви­шу од кри­зног ле­та и је­се­ни 2022. Раст це­на енер­ге­на­та на јед­ном кра­ју по­ве­за­них ин­тер­ко­нек­то­ра ди­рект­но ути­че на при­ли­ке и на ње­го­вом дру­гом кра­ју. Не чу­ди сто­га што у нор­ве­шкој јав­но­сти ја­ча уве­ре­ње да зе­мља у ко­јој хи­дро­е­лек­тра­не обез­бе­ђу­ју 90 од­сто елек­трич­не енер­ги­је стру­ју тре­ба да из­во­зи са­мо он­да ка­да је ње­на це­на на до­ма­ћем тр­жи­шту „од­го­ва­ра­ју­ће ни­ска”. У Нор­ве­шкој по­но­во ја­ча „енер­го­на­ци­о­на­ли­зам”, за­бри­ну­то ко­мен­та­ри­шу европ­ски ме­ди­ји.

Би­ло ка­ко би­ло, нор­ве­шки по­ли­ти­ча­ри, на вла­сти и у опо­зи­ци­ји, овог пу­та су ује­ди­ње­ни: вре­ме је да се „пуп­ча­на енер­го­врп­ца” са Евро­пља­ни­ма пре­и­спи­та и то пре пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра сеп­тем­бра иду­ће го­ди­не. Та­ко Ла­бу­ри­стич­ка пар­ти­ја, вла­да­ју­ћа стран­ка ле­вог цен­тра, у пред­из­бор­ној кам­па­њи већ ис­ти­че да ће, ако по­бе­ди иду­ће је­се­ни, пре­ки­ну­ти рад елек­тро­ин­тер­ко­нек­то­ра са Дан­ском, ка­да до­ђе вре­ме за об­но­ву тог уго­во­ра 2026.

„Упр­кос пу­ним хи­дро­ре­зер­во­а­ри­ма, це­не стру­је су пре­ви­со­ке. Ве­о­ма је те­шко об­ја­сни­ти Нор­ве­жа­ни­ма за­што би зе­мља са та­квим енер­го­ви­шко­ви­ма тре­ба­ло да се бо­ри са па­пре­ном це­ном стру­је”, оце­њу­је ла­бу­ри­стич­ка по­сла­ни­ца Ин­гвилд Кјер­кол за Блум­берг.

У ме­ђу­вре­ме­ну, мла­ђи ко­а­ли­ци­о­ни парт­нер у вла­ди, Цен­три­стич­ка пар­ти­ја, за­го­ва­ра и ре­фор­му по­сто­је­ћих уго­во­ра о про­то­ку стру­је са Не­мач­ком и Ве­ли­ком Бри­та­ни­јом. Слич­ног је уве­ре­ња и де­сни­чар­ска опо­зи­ци­о­на Про­гре­сив­на пар­ти­ја, ко­ја иде и ко­рак да­ље у зах­те­ви­ма за сма­ње­њем де­ло­ва­ња „це­нов­не за­ра­зе” у Евро­пи, на енер­го­тр­жи­ште Нор­ве­шке.

Шта ће би­ти са елек­тро­снаб­де­ва­њем у европ­ским зе­мља­ма ко­је се осла­ња­ју на нор­ве­шку стру­ју, уко­ли­ко зва­нич­но Осло јед­ног да­на од­лу­чи да пре­ки­не ве­зе са парт­не­ри­ма ко­ји у сво­јим снаб­де­ва­њи­ма за­ви­се од сун­ца, ве­тра и све ви­ше од над­ме­та­ња на свет­ском тр­жи­шту ЛНГ, те­шко је за­ми­сли­ти. Ко­ли­ко 2021. ЛНГ је у енер­го­па­ле­ти снаб­де­ва­ња Евро­пе за­у­зи­мао 20 про­це­на­та од укуп­ног снаб­де­ва­ња га­сом, док је ру­ски гас уче­ство­вао са 30 од­сто. Да­нас све ску­пљи ЛНГ чи­ни 34 од­сто укуп­них га­сних на­бав­ки у Евро­пи, при­ме­ћу­ју у лон­дон­ском Си­ти­ју.

Из­ве­сно је да обич­ни Евро­пља­ни по­ста­ју све си­ро­ма­шни­ји да би мо­гли пла­ћа­ти пре­ску­пе енер­ген­те. Пре­ма зва­нич­ној бри­сел­ској ста­ти­сти­ци 2021. го­ди­не 6,9 од­сто ста­нов­ни­ка ЕУ има­ло је ста­тус енер­гет­ских си­ро­ма­ха, тј. оних ко­ји, пре­ма зва­нич­ном ту­ма­че­њу Европ­ске ко­ми­си­је, „због це­на енер­ге­на­та мо­ра­ју то­ли­ко да сма­ње по­тро­шњу, да по­чи­њу да угро­жа­ва­ју сво­је здра­вље и бла­го­дат”. Тај про­це­нат „смр­зну­тих” Евро­пља­на је 2023. по­рас­тао на 10,6 од­сто, док се ове го­ди­не оче­ку­је да на­ра­сте на 16 од­сто. Дру­гим ре­чи­ма, енер­гет­ска по­ли­ти­ка Бри­се­ла у по­след­ње три го­ди­не, из­гле­да, гу­ра око 70 ми­ли­о­на Евро­пља­на у ста­ње ег­зи­стен­ци­јал­не угро­же­но­сти.

У та­квом ко­шма­ру, но­ви европ­ски ко­ме­сар за енер­ге­ти­ку Ден Јер­ген­сен ис­ти­че да је ње­гов „глав­ни при­о­ри­тет” да ко­нач­но пре­ки­не све енер­гет­ске ве­зе ЕУ са Ру­си­јом. И то упр­кос чи­ње­ни­ци да ће Европ­ска уни­ја ове го­ди­не, из не­ких сво­јих раз­ло­га, уве­сти де­сет од­сто ви­ше ру­ског теч­ног га­са не­го ла­не.