Нови производни капацитет ЕПС-а у Костолцу

„Електропривреда Србије” добила је нови производни капацитет, термоелектрану Б3 у Костолцу, пошто је јуче одржана званична примопредаја Сертификата о преузимању блока између ЕПС-а и извођача радова компаније „Чајна машинери инжењеринг корпорејшен” (СМЕЦ), којој су присуствовали министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и амбасадор Народне Републике Кине Ли Минг. Министарка Ђедовић Хандановић је рекла да је јуче био историјски дан за српску електропривреду јер званично нова термоелектрана, Костолац Б3, снаге 350 мегавата, постаје део система наше електропривреде.

Према њеним речима, нова електрана даваће око пет одсто укупне електричне енергије у Србији, чинећи енергетски систем сигурнијим у време кад је енергетика питање број један за сваку државу, посебно у Европи и нашем региону, рекла је министарка и додала да ће модерна електрана обезбеђивати не само поуздану производњу електричне енергије годишње већ и највише еколошке стандарде за овај вид производње енергије.

Амбасадор Кине Ли Минг каже да, иако је период изградње био изазован, запослени компаније СМЕЦ су се придржавали принципа научности и прецизности уз потпуну сарадњу са српском страном, у последњих неколико година економија Србије се стабилно развија, док се захтеви за енергијом непрекидно повећавају, а овај пројекат има значајну улогу не само у повећању енергетске безбедности Србије већ постаје нови пример пријатељске сарадње Кине и Србије.

Изградња новог блока заједно са проширењем капацитета рударског копа Дрмно вредна је 715,6 милиона долара.

Најсавременија опрема и технологија која је произведена у чак 130 компанија из Кине, Немачке, Србије и других земаља, нови блок чини високоефикасним. Саграђен је по најстрожим еколошким стандардима, док су током пробног рада забележени и бољи резултати о питању заштите животне средине. Блок ће Србији донети додатну електроенергетску сигурност са 2,2 до 2,5 милиона киловат-сати електричне енергије годишње, нагласио је генерални директор „Електропривреде Србије” Душан Живковић.

С обзиром на комплексност пројекта, у реализацији је учествовао велики број реномираних компанија из Кине, уз значајно учешће српске привреде, односно компанија које се баве производњом опреме и извођењем радова, реномирани домаћи институти, факултети, као и велики број пројектантских кућа.