Зрењанин без воде за пиће пуне две деценије

Ко би рекао да на месту где је некада било Панонско море данас нема воде за пиће. Како се ствари развијају могло би да се дође до опште несташице незагађене текућине, не само за жива бића, него и за биљке. Фабрика за прераду воде неуспешно се гради десет година, након што је пре двадесет текућина из водовода забрањена за пиће због нездравог арсена, а неподобна је и за припрему хране. Мада се због овог проблема мало занемарује, велики проблем је и неконтролисано испуштање у природу отпадних вода. Највише страда река Бегеј, а пре ње неуређени одводни канали.

Има стручњака који на лош квалитет воде не гледају као на трагичну појаву јер се у већини светских метропола вода и не пије из градских водовода. По њима најбитније је да је грађанима доступна здрава вода за пиће, па била то и она флаширана која се дистрибуира кроз трговачке ланце. Наравно за новац. Необични су и критеријуми Светске здравствене организације по којима је већи проценат сумњивих материја (на пример, арсена) дозвољен у води из боце него у градским водоводним мрежама. Очигледно зато да би се новац усмеравао ка прерађивачима и продавцима текућине којом се гаси жеђ. Можда је због тога спласнуо и притисак на завршетак фабрике воде у Зрењанину о којој је толико писано, а са највишег места у држави је обећано да ће она прорадити у априлу 2025. године Сада су очи упрте у почетак изградње фабрике за пречишћавање отпадних вода који се такође одлаже.

Пре уласка у Европску унију суседна Румунија је очистила корито Бегеја који нам отуд дотиче. И нешто још важније – затворила је све загађиваче овог водотока на свој страни: фарме, кудељару и хемијску индустрију. Погони који и даље раде су обавезни да уграде постројења за пречишћавање отпадних вода. Ова река је сада украс лепог града Темишвара и бистра је све до границе са Србијом. Уређење Бегеја увелико је помогнуто из фондова Европске уније. Слична привилегија обећана је и нама. У његовом чишћењу учествоваће и Европа. Уз један услова–Србија мора да обустави загађивање.

Професор др Данијела Јашин са зрењанинске Високе техничке школе струковних студија каже да пречишћавање отпадних вода представља изузетан удар на окружење: „Ако посматрамо животну средину као повезани кружни циклус, онда се загађење на једном месту лако прошири и на друге сегменте. Бегеј почиње да се осећа чим отопли. Крајње је време да се изгради фабрика за пречишћавање отпадних вода.”

За тај посао нађен је инвеститор, бригу је преузела Влада Србије и чека са коначан договор с фирмом „Метито” из Уједињених Арапских Емирата која води и посао завршетка нове фабрике за производњу воде за пиће у Зрењанину.