Да ли је Путин депортовао или спасавао децу

Специјално за „Политику”

Москва ‒ Међународни кривични суд (МСК) са седиштем у Хагу, којег многи грешком поистовећују са ад хок трибуналом за бившу Југославију и Руанду, подигао је у марту 2023. оптужницу и расписао потерницу за руским председником Владимиром Путином због „незаконите депортације деце са окупираних територија Украјине”. За исто дело оптужена је и Марија Лвова-Белова, функционер председничке администрације у Кремљу, задужена за права детета.

Тема присилне депортације деце из ратне зоне периодично се провлачи по западним и украјинским медијима. Последњих дана је често цитиран, од Стејт департмента подржан, извештај престижног америчког Универзитета Јејл. Натанијел Рејмонд, шеф Јејлове Хуманитарно истраживачке лабораторије, која је и писала извештај, тврди да су „авиони и средства под директном контролом руског председника Владимира Путина коришћени у програму у коме су узимана деца са окупираних украјинских територија”. Извештај наводи да се то дешавало средином 2022, и да су у питању деца из Доњецке и Луганске области, да су прво доведени у Ростов и одатле превожени авионима на војни аеродром „Чкаловски” у близини Москве. Тврде и да се један такав лет обавио 16. септембра 2022, авином типа Ту-154 М, број РА-85123, којим управља 223. летачки одред Министарства одбране Руске Федерације.

Од 24. фебруара 2022. затворене су све цивилне ваздушне луке у три пограничне области, плус међународни аеродроми у Вороњежу и Краснодару. Једини начин да одатле одлетите су специјални летови авионима којима управља Министарство одбране РФ. Сам аеродром „Чкаловски” у Москви суштински се не разликује од цивилних аеродрома, тамо су постављени апарати за кафу и сокове, а једина је разлика што се приликом предаје пртљага и провере докумената не штампа карта.

Авион Ту-154, којим су деца наводно пребачена у Москву легендарни је совјетски путнички авион из 70-их, који је својевремно летео и до Београда. У поседу Министарства одбране активно је још 17 оваквих летелица. Дакле, то што су деца на безбедну локацију пребачена путничким авионима у поседу руске војске и са војних аеродрома, не може се у датим околностима сматрати никаквим екстремним поступањем, како аутори са Јејла имплицирају.

Теми насилне депортације деце са ратом захваћених подручја у руској јавности поклањало се мало пажње и коментарисала се ретко. „Русија није киднаповала већ је спасавала украјинску децу, изводећи их из ратне зоне. Шта смо требали да радимо, да оставимо децу у сиротиштима под артиљеријском ватром?”, питао се Путин на прошлогодишњем самиту Русија‒Африка.

Међу 400 деце, која су се са територије Русије преко треће земље вратила родитељима у Украјину су десетогодишња Кира и тринаестогодишњи Богдан из Херсона. У разговору са дописником Си-Ен-Ена Ником Патоном, који је вођен у априлу 2023, Кира два пута понавља да јој је у дечјем дому на Криму било: „Супер.” Богдан тврди да му је тамо „било досадно”, зато што су децу учили да „певају руске песме”, као и да су „Украјинци и Руси братски народи који треба да живе заједно”. У репортажи Кирин отац Александар и Богданова мајка Ирина признају да су децу добровољно послали у дечји дом на Криму, јер као самохрани родитељи нису имали могућности и средстава да их издржавају у ратним условима. Након повлачења руске војске из Херсона мењају и мишљење и после неколико месеци руске власти су им уредно преко треће земље вратиле децу.

Међутим, у Јејловом извештају стоји да су деца из Украјине била изложена „продржавној и милитаризованој пропаганди”, да је документовано такво „патриотско преваспитање у камповима у које су хиљаде деце пребачене” и да је тамо текао процес „принудне натурализације Украјинаца, што како кажу представља „елементе злочина против човечности”. Кира и Богдан су са Ником Патоном разговарали на руском језику, чија је употреба у Украјини законом из 2019. забрањена на јавним местима, од болница, преко судова, полиције и државне управе, све до угоститељских објеката. У појединим деловима Украјине, попут Ивано-Франковске области, недавно је уведена и тзв. језичка полиција са задатком да кажњава све које чују да говоре на руском. По логици ствари „језичка полиција” казнила би и родитеље Кире и Богдана, да су њихову децу ухватили да са америчким новинаром причају на руском.    

„Зовем се Алексеј Ивљев, моји родитељи су погинули током авионског бомбардовања, желим да пронађем тету (крсну куму) Тању, она живи у Москви”, испричао ми је десетогодишњи дечак, кога смо средином априла 2022. срели у рушевинама Мариупоља. Снимак смо објавили на „Фејсбуку” и у следећих неколико дана јавиле су се десетине људи жељних да Алексеја усвоје уз молбу да се помогне. Контактирали смо са људима у администрацији ДНР, који су нам пренели да је, док рат траје, усвајање деце апсолутно немогуће.