Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИС­ТОЧ­НА СТРА­НА

Обо­је­на ре­во­лу­ци­ја или ша­ре­на лаж

Обо­је­на ре­во­лу­ци­ја или ша­ре­на лаж
Присталица грузијске опозиције са америчком заставом на протесту у Тбилисију (EPA-EFE/DAVID MDZINARISHVILI)

 

Пар­ла­мен­тар­ни и пред­сед­нич­ки из­бо­ри одр­жа­ни про­те­клих ме­се­ци у Гру­зи­ји, Ру­му­ни­ји, Мол­да­ви­ји, Ср­би­ји... ни­су би­ли по­ште­ни, пре­но­се углас за­пад­ни и про­за­пад­ни ме­ди­ји. Сво­ју тврд­њу пот­кре­пљу­ју сним­ци­ма ма­сов­них про­те­ста не­за­до­вољ­них гра­ђа­на, об­ра­чу­на по­ли­ци­је са де­мон­стран­ти­ма, улич­них ту­ча, па­ље­ви­на за­ста­ва, га­же­ња сли­ка др­жав­них зва­нич­ни­ка и ха­о­сом. На­род је бе­сан, тра­жи де­мо­кра­ти­ју, сме­ну вла­да­ју­ћих ели­та, ви­ши жи­вот­ни стан­дард и при­са­је­ди­ње­ње ЕУ уме­сто са­рад­ње са Ру­си­јом. Је­ди­но у шта се не ди­ра је – дру­штве­ни си­стем на­стао по па­ду со­ци­ја­ли­зма.

„Обо­је­не ре­во­лу­ци­је” су по­но­во у мо­ди. Оно што ни­је до­ве­де­но до кра­ја пре две-три де­це­ни­је вра­ћа се као бу­ме­ранг. Под­се­ти­мо, реч је о се­ри­ји тзв. не­на­сил­них по­кре­та ко­ји су на пре­ла­зу из­ме­ђу два ми­ле­ни­ју­ма за­хва­ти­ли пост­ко­му­ни­стич­ке зе­мље, по­себ­но на ис­то­ку Евро­пе, на Бал­ка­ну и у по­је­ди­ним ре­пу­бли­ка­ма бив­шег Со­вјет­ског Са­ве­за. По­ме­ну­ти бун­то­ви ни­су би­ли истин­ске ре­во­лу­ци­је, ко­је до­но­се су­штин­ске про­ме­не, већ са­мо по­ку­ша­ји да се јед­на вла­дар­ска ели­та за­ме­ни дру­гом. Углав­ном оном ко­ја има по­др­шку ин­те­ре­сних кру­го­ва из за­пад­них цен­та­ра мо­ћи.

Кроз ова­кве ви­до­ве пре­вра­та про­шли су: Ср­би­ја са Бул­до­жер ре­во­лу­ци­јом (2000), Гру­зи­ја (Ре­во­лу­ци­ја ру­жа, 2003), Укра­ји­на (На­ран­џа­ста ре­во­лу­ци­ја, 2004), Кир­ги­зи­ја (Ре­во­лу­ци­ја ла­ла, 2005)... Све по­ме­ну­то де­ша­ва­ло се без пре­те­ра­ног на­си­ља, по­не­ка гла­ва је раз­би­је­на, по­не­ко је на не­ко­ли­ко да­на осе­тио за­твор­ску ат­мос­фе­ру, али исто­риј­ски ни­шта озбиљ­но. Но­си­о­ци бун­та бр­зо су пред но­вим бун­џи­ја­ма па­ли у за­бо­рав.

Оно што је та­ко­ђе ка­рак­те­ри­стич­но, ни у јед­ном слу­ча­ју ре­зул­тат ни­је до­при­нео ствар­ном раз­ре­ше­њу про­тив­реч­но­сти, про­ме­ни си­сте­ма. По­је­ди­ни по­ли­ти­ча­ри и стран­ке оте­ра­ни су у про­шлост, али већ и са­ма чи­ње­ни­ца да се ства­ри и да­нас по­на­вља­ју све­до­чи да ни­шта ни­је до­ве­де­но до кра­ја. Уоста­лом, гле­да­но из са­да­шње пер­спек­ти­ве, као да то ни­ко ни­је ни тра­жио.

Раз­лог за ову, бла­го ре­че­но – не­до­ре­че­ност, сва­ка­ко ле­жи и у чи­ње­ни­ци да су глав­ни по­кре­та­чи и фи­нан­си­је­ри ових пре­о­кре­та би­ли стра­ни ин­те­ре­сни цен­три, по­себ­но они са За­па­да, а не до­ма­ћи на­род ко­ји је ле­ђа по­ту­рао под по­ли­циј­ске пен­дре­ке и тро­шио соп­стве­ну енер­ги­ју. То, та­ко­ђе, зна­чи да ће у бу­дућ­но­сти би­ти још бу­на, све док је не­ко­ме по­треб­но.

А јед­на од ор­га­ни­за­ци­ја ко­јој су ова­кви до­га­ђа­ји по­треб­ни сва­ка­ко је На­ци­о­нал­на за­ду­жби­на за де­мо­кра­ти­ју или скра­ће­но – НЕД. Реч је о ор­га­ни­за­ци­ји фор­ми­ра­ној 1981. у вре­ме вла­да­ви­не Ро­нал­да Ре­га­на и фи­нан­си­ра­ној од Кон­гре­са САД, а ко­ја под псе­у­до­ни­мом „не­вла­ди­на” омо­гу­ћу­је ад­ми­ни­стра­ци­ји у Ва­шинг­то­ну да се „у ру­ка­ви­ца­ма” упли­ће у со­ци­јал­на и по­ли­тич­ка де­ша­ва­ња у дру­гим зе­мља­ма. На­рав­но, без ви­дљи­вих тра­го­ва аме­рич­ке уме­ша­но­сти.

По мно­гим ана­ли­ти­ча­ри­ма, иза НЕД-а ди­рект­но сто­је ЦИА и оста­ле оба­ве­штај­не слу­жбе за­пад­ног хе­ге­мо­на. А све под кон­тро­лом Стејт де­парт­мен­та, ко­јем је ди­рект­но од­го­вор­на. Украт­ко, уве­ли­ко ухо­дан рад на „пре­ва­спи­та­ва­њу не­по­слу­шних” на­ста­вљен је не­сма­ње­ним тем­пом, са­мо дру­гим сред­стви­ма, не из­бе­га­ва­ју­ћи ни са­рад­њу са ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је су у САД зва­нич­но озна­че­не као – те­ро­ри­стич­ке.

Ме­ђу по­сло­ве НЕД-а спа­да и обу­ка и фи­нан­си­ра­ње раз­ли­чи­тих ан­ти­вла­ди­них гру­па, по­кре­та­ње тзв. опо­зи­ци­о­них ли­сто­ва и те­ле­ви­зиј­ских про­гра­ма, ди­рект­но упли­та­ње у из­бор­не про­це­се, ути­цај на нај­мла­ђе при­пад­ни­ке за­јед­ни­це, а по по­тре­би и ди­рект­не ли­кви­да­ци­је по­пут оних у Ки­је­ву 2004. у вре­ме На­ран­џа­сте ре­во­лу­ци­је. Сво­је пр­сте упле­ли су у до­га­ђа­је на Бли­ском и Да­ле­ком ис­то­ку, у Мек­си­ку, на Ку­би, у Евро­пи па и нај­но­ви­је до­га­ђа­је у Га­зи и Си­ри­ји.

Де­ло­ва­ње НЕД-а ни­је про­шло не­за­па­же­но ни ме­ђу са­мим Аме­ри­кан­ци­ма. Бив­ши кон­гре­смен Рон Пол из­ја­вио је сво­је­вре­ме­но да ова ор­га­ни­за­ци­ја пре­ко­мер­но тро­ши па­ре аме­рич­ких по­ре­ских об­ве­зни­ка и кр­ши до­ма­ће за­ко­не са­мо да би фи­нан­си­ра­ла из­бо­ре у по­је­ди­ним стра­ним др­жа­ва­ма, а сво­је ма­ни­пу­ла­ци­је прав­да­ла „про­мо­ци­јом де­мо­кра­ти­је”.

Пре­ма пи­са­њу Сти­ве­на Кин­це­ра, ре­пор­те­ра „Њу­јорк тај­мса”, НЕД ди­рект­но са­ра­ђу­је са ЦИА и УСА­ИД-ом у по­др­шци сна­га­ма ко­је се бо­ре да сврг­ну ре­жи­ме ко­ји ни­су по во­љи САД. Ова по­моћ по­себ­но је усме­ре­на на мла­ђу по­пу­ла­ци­ју, сту­ден­те, и ње­но ан­ти­си­стем­ско де­ло­ва­ње. Та­ко­ђе, циљ је да глав­ни по­кре­та­чи ло­кал­них ак­ци­ја оста­ну у по­за­ди­ни, а да се у ди­рек­тан су­коб са опо­нен­ти­ма, па и по­ли­ци­јом, уба­це они ко­ји на сва­ки на­чин же­ле да се ис­так­ну, на се­бе при­ву­ку па­жњу, па мо­жда јед­но­га да­на уђу и у озбиљ­ну по­ли­ти­ку. На та­кве НЕД увек мо­же да ра­чу­на. Тач­ни­је, све до оно­га тре­нут­ка ка­да по­ме­ну­ти поч­ну да раз­ми­шља­ју сво­јим гла­ва­ма. А он­да се све пре­тво­ри у ша­ре­ну лаж и кре­не из по­чет­ка.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.