Обојена револуција или шарена лаж
Парламентарни и председнички избори одржани протеклих месеци у Грузији, Румунији, Молдавији, Србији... нису били поштени, преносе углас западни и прозападни медији. Своју тврдњу поткрепљују снимцима масовних протеста незадовољних грађана, обрачуна полиције са демонстрантима, уличних туча, паљевина застава, гажења слика државних званичника и хаосом. Народ је бесан, тражи демократију, смену владајућих елита, виши животни стандард и присаједињење ЕУ уместо сарадње са Русијом. Једино у шта се не дира је – друштвени систем настао по паду социјализма.
„Обојене револуције” су поново у моди. Оно што није доведено до краја пре две-три деценије враћа се као бумеранг. Подсетимо, реч је о серији тзв. ненасилних покрета који су на прелазу између два миленијума захватили посткомунистичке земље, посебно на истоку Европе, на Балкану и у појединим републикама бившег Совјетског Савеза. Поменути бунтови нису били истинске револуције, које доносе суштинске промене, већ само покушаји да се једна владарска елита замени другом. Углавном оном која има подршку интересних кругова из западних центара моћи.
Кроз овакве видове преврата прошли су: Србија са Булдожер револуцијом (2000), Грузија (Револуција ружа, 2003), Украјина (Наранџаста револуција, 2004), Киргизија (Револуција лала, 2005)... Све поменуто дешавало се без претераног насиља, понека глава је разбијена, понеко је на неколико дана осетио затворску атмосферу, али историјски ништа озбиљно. Носиоци бунта брзо су пред новим бунџијама пали у заборав.
Оно што је такође карактеристично, ни у једном случају резултат није допринео стварном разрешењу противречности, промени система. Поједини политичари и странке отерани су у прошлост, али већ и сама чињеница да се ствари и данас понављају сведочи да ништа није доведено до краја. Уосталом, гледано из садашње перспективе, као да то нико није ни тражио.
Разлог за ову, благо речено – недореченост, свакако лежи и у чињеници да су главни покретачи и финансијери ових преокрета били страни интересни центри, посебно они са Запада, а не домаћи народ који је леђа потурао под полицијске пендреке и трошио сопствену енергију. То, такође, значи да ће у будућности бити још буна, све док је некоме потребно.
А једна од организација којој су овакви догађаји потребни свакако је Национална задужбина за демократију или скраћено – НЕД. Реч је о организацији формираној 1981. у време владавине Роналда Регана и финансираној од Конгреса САД, а која под псеудонимом „невладина” омогућује администрацији у Вашингтону да се „у рукавицама” уплиће у социјална и политичка дешавања у другим земљама. Наравно, без видљивих трагова америчке умешаности.
По многим аналитичарима, иза НЕД-а директно стоје ЦИА и остале обавештајне службе западног хегемона. А све под контролом Стејт департмента, којем је директно одговорна. Укратко, увелико уходан рад на „преваспитавању непослушних” настављен је несмањеним темпом, само другим средствима, не избегавајући ни сарадњу са организацијама које су у САД званично означене као – терористичке.
Међу послове НЕД-а спада и обука и финансирање различитих антивладиних група, покретање тзв. опозиционих листова и телевизијских програма, директно уплитање у изборне процесе, утицај на најмлађе припаднике заједнице, а по потреби и директне ликвидације попут оних у Кијеву 2004. у време Наранџасте револуције. Своје прсте уплели су у догађаје на Блиском и Далеком истоку, у Мексику, на Куби, у Европи па и најновије догађаје у Гази и Сирији.
Деловање НЕД-а није прошло незапажено ни међу самим Американцима. Бивши конгресмен Рон Пол изјавио је својевремено да ова организација прекомерно троши паре америчких пореских обвезника и крши домаће законе само да би финансирала изборе у појединим страним државама, а своје манипулације правдала „промоцијом демократије”.
Према писању Стивена Кинцера, репортера „Њујорк тајмса”, НЕД директно сарађује са ЦИА и УСАИД-ом у подршци снагама које се боре да свргну режиме који нису по вољи САД. Ова помоћ посебно је усмерена на млађу популацију, студенте, и њено антисистемско деловање. Такође, циљ је да главни покретачи локалних акција остану у позадини, а да се у директан сукоб са опонентима, па и полицијом, убаце они који на сваки начин желе да се истакну, на себе привуку пажњу, па можда једнога дана уђу и у озбиљну политику. На такве НЕД увек може да рачуна. Тачније, све до онога тренутка када поменути почну да размишљају својим главама. А онда се све претвори у шарену лаж и крене из почетка.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


