Ко је Фридрих Мерц, могући наследник Олафа Шолца

Анкете показују да Фридрих Мерц, председник Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), има значајне шансе да победи на ванредним изборима заказаним за 23. фебруар.

Фридрих Мерц, дугогодишњи политички ривал бивше канцеларке Ангеле Меркел, тренутно је лидер немачких демохришћана (ЦДУ) на челној позицији за следећег немачког канцелара, након изгласавања неповерења социјалдемократи Олафу Шолцу.

Мерц би са 69 година могао да постане најстарији канцелар у историји Немачке, надмашивши Конрада Аденауера, првог послератног канцелара. Он би могао да буде изабран јер се Немачка суочава са низом изазова: стагнирајућом економијом, потребом за улагањем у инфраструктуру и индустрију и растућим геополитичким претњама, укључујући рат у Украјини и претње из Русије. Он је обећао политику која ће „гурнути Немачку напред” и вратити понос грађана на своју земљу.

Познат по својим корпоративним везама и богатству стеченом у приватном сектору, Мерц има имиџ прагматичног политичара, али и особе коју понекад критикују да је арогантна и осетљива.

Одлазио и враћао се

ЦДУ, заједно са баварском сестринском Хришћанско-социјалном унијом (ЦСУ), очекује да оствари јаку позицију и највише места у Бундестагу, а Мерцово вођство странке обележило је померање удесно, посебно по питањима миграција и безбедност, али и на економију.

Мерц је по образовању корпоративни правник, а каријеру је почео у политици 1989. године, када је постао члан Европског парламента. Касније је изабран у Бундестаг, где је био до 2009. године. Политичку каријеру му је, међутим, закомпликовао сукоб са Ангелом Меркел, која је у међувремену преузела вођење ЦДУ, а он је морао да напусти политичку сцену.

Након повлачења из политике успешну каријеру изградио је у приватном сектору, радећи као партнер у адвокатској канцеларији Мајер Браун, а био је и председник немачког огранка Блек Рока, америчке инвестиционе компаније. Прелазак у приватни сектор, заједно са његовим богатством, постао је осетљива тема током његових покушаја политичког повратка, а његов раскошан начин живота, укључујући поседовање два приватна авиона, критиковали су неки политички противници.

Међутим, Мерц је поново изабран у Бундестаг 2021. године, а убрзо потом и преузео лидерску позицију у ЦДУ. Његов политички циљ је био јасно изражен: да се преокрену либералне промене које је Меркелова направила и да се партија врати на десно крило политике, посебно у погледу миграција. Мерц описује свој политички поглед на свет као социјално конзервативан и економски либералан, и залаже се за мање утицаја државе и јаче улагање у економски развој.

Мерц се оштро супротставио Меркеловој политици отворених врата за избеглице, а његову миграциону политику карактерише фокус на безбедност, закон и ред. Али његови ставови о мигрантима, посебно муслиманским имигрантима, изазвали су контроверзе.

Мерц је својевремено назвао децу муслиманских имиграната „малим копиладима“ без поштовања према ауторитетима, а такође је сугерисао да мигранти имају приступ скупим стоматолошким услугама, док обични немачки грађани не могу да се прегледају. Он је такође критиковао повећан прилив украјинских избеглица, које је назвао „социјалним туризмом“ чији је једини циљ да искоришћавају немачке услуге, али се касније извинио.

Мерц би да „одвеже” Украјину

Иако су критичари оптужили Мерца за популистичку реторику, његове присталице га сматрају политичарем који не брине о политичкој коректности и радије говори шта мисли без страха да ће изгубити подршку. Ова отвореност о кључним питањима му је такође омогућила да изгради солидну политичку слику међу десничарским бирачима.

Иако је познат по свом либералном ставу у економији, позиција коју заузима у међународним односима показује његову забринутост за стабилност трансатлантских односа. Мерц је дугогодишњи присталица немачко-америчког партнерства, видећи га као кључ за безбедност и економски опоравак. Истовремено, он је критиковао актуелну немачку владу због њене неизвесне спољне политике и недостатка јасних корака ка јачању европске одбране.

Он је критиковао и царинску политику Доналда Трампа према ЕУ и Немачкој у његовом првом мандату, па ће бити занимљиво видети како ће се он поставити према Трампу који се следећег месеца враћа у Белу кућу.

Мерц такође снажно подржава Украјину у њеном сукобу са Русијом и залаже се за оштрији приступ пружању војне помоћи Украјини, укључујући и одобрење ракета Таурус дугог домета, пише Вашингтон пост. Мерц, фаворит у немачком јавном мњењу за будућег канцелара, пружио је Зеленском реторичку подршку, па је тренутну политику Берлина описао као терање Украјине да се бори са Русијом док јој је једна рука везана на леђима.

Он је упорни присталица Израела, залаже се за слање оружја израелској влади и одбацио је критике на рачун политике премијера Бењамина Нетанјахуа у сукобу са Хамасом у Гази.

. Фридрих Мерц улази у политичку арену у тренутку изазова за Немачку, али његов јасан став, искуство у приватном сектору и амбиције за политичком обновом земље требало би да му омогуће да обликује курс који ће се свидети многим десничарским гласачима у земљи.

С обзиром на тренутну економску и политичку неизвесност, његов изборни успех могао би да означи нову фазу за немачку политику, у којој би социјална и економска политика могла да буде више тржишно оријентисана, уз мање интервенције владе. Упитно је колико би такав правац унапредио немачку економију и међународни положај Берлина.

Мерцов пут до канцелара могао би да буде обележен и отпором, како унутар саме ЦДУ, тако и међу другим политичким партијама и гласачима који се противе његовим ставовима о миграцијама и другим питањима. Његов лични рејтинг није на бајковитом нивоу, поједини истакнути чланови ЦДУ имају, на пример, знатно бољу позицију међу немачким бирачима.

Мерц или Вајдел

Проблем би могао бити и формирање нове владајуће већине. ЦДУ неће имати довољно руку да сама влада, већ ће морати да иде у коалицију. С обзиром на то да се очекује тежак пораз Зелених и либерала, који су уз социјалдемократе (СПД) у последње четири године део власти, не би било немогуће очекивати нову велику коалицију ЦДУ и СПД. Мерц је већ одбацио могућност коалиције са радикалном десницом АфД, која би могла да постане друга политичка снага у Немачкој.

Крање десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) номиновала је Алис Вајдел за кандидата за канцеларку Немачке на предстојећим парламентарним изборима. АфД у последње време добија на популарности и тренутно је друга најјача странка у земљи после демохришćана десног центра. АфД тренутно има између 18 одсто и 19 одсто у анкетама.

Ово је први пут да је АфД предложио сопственог кандидата за канцелара. Ипак мала је шанса да ће она то постати пошто остале странке одбијају да сарађују са крајњом десницом.

Вејдел која је 45-годишња економисткиња рекла је да ćе поново покренути посрнулу економију земље, прекинути немачку енергетску транзицију и оштро смањити сваку имиграцију. Вајдел је илегалну миграцију у Немачку назвала „извором сваког зла".

Мерц и Вејдел имају “додирних политичких тачака” али Мерц је фаворит.