Дискретни хероји радничке класе

Састав „Инстант карма” већ дуги низ година важи за најпознатији зрењанински рокенрол бренд. Ово је група у чијој музици можете осетити сетни (не и патетични) дух прошлости, на најбољи начин упакован у садашњост, али и визију будућности, каква год она била. Они који су свирали рок кад га скоро нико није хтео, брит-поп паралелно, или чак пре Енглеза, ритам и блуз кад су га многи заборавили, враћају се новим студијским албумом да нас подсете да одрасти не значи и остарити. 

Певач и фронтмен Александар – Сале Јанковић у интервјуу за наш лист прича о релативности музичког времена, истрајности, људима, навикама...

„Гуру” је изашао пре пет година. Шта нам доносите ове зиме?

Промоција новог албума „Све је уреду, само крварим” планирана је за децембар. Албум је сниман крајем 2007. и почетком 2008. у студију „Drum”, у коме смо радили и протекла три („Гуру” 2003, „Метаморфоза” 2001. и „Блум” 1998). Продуцент је био Срђан Муц (иначе бивши гитариста „Инстант карме”). Може се рећи да је ово повратак рокенрола и сигурно најтврђи и најпрљавији албум у историји „Инстант карме”. Промоцију планирамо у Београду, Новом Саду и Зрењанину... Свака промоција је и живи наступ. Е сад, што се турнеје или нечег сличног тиче... Нисам баш сигуран да то постоји у Србији. Наравно да ћемо гледати да свирамо где год нас позову и да пробамо, бар колико можемо, да утичемо на младе људе, да се покрену и изађу из ове свеопште депресије. Уосталом, шта може сиромашни дечко, него да пева у рокенрол саставу.

Две деценије активности и вере у музику. Шта је главни мотив „Инстант карме” за истрајност свих ових година?

Мотивација? Знаш, то може и другачије да се каже. Шта бих радио да нема музике? Мислим да бих полудео. „Инстант карма” ме одржава све ове године... Она је мој еликсир, моја снага и моја нада (да ће сутра бити боље).

Сматрате ли да је рокенрол у Србији, упркос великом броју перспективних бендова, Интернету, као и већој доступности медија, помало релативизован у последњих осам година?

Домаћем рокенролу су сви окренули леђа, искористили га кад им је требао, и оставили га на маргини сметлишта. Многи рокери су криви за то. Свако је гледао да се прикачи неком и добије нешто, наједном сви су постали демократе, почели да поштују власт, да се додворавају цркви, политичарима итд. То није рок, мука ми је од тога. (Мани вође, гледај шта те глође!)

Како оцењујете данашњу војвођанску сцену?

Војвођанска сцена је обична измишљотина која је настала средином деведесетих. Она не постоји, као што, нажалост, не постоји ни српска рокенрол сцена. Право чудо је да уопште постоје бендови у овој земљи.

Музички гледано, пуно тога је иза Вас, али и испред Вас. Да ли је заправо „Карма” у креативном зениту?

Да ли смо у креативном зениту? То стварно не знам... Знаш, да сам богат и успешан, можда бих се и плашио да ће ме муза напустити, овако свакодневна борба за живот ме одржава и даје ми инспирацију. Сад знам да никад нећу бити рокенрол звезда, али сам зато постао „херој радничке класе”!

Колико чињеница да сте били домаћи пионири у много музичких аспеката представља одговорност у данашње време?

Пре свега мислим да је „Инстант карма” била добар и поштен рокенрол бенд. Никад нико није успео да утиче на нас. И неће! У тој мери, да продамо своје достојанство. Могу рећи да сам данас веома поносан на то.

И у време рата певали сте о љубави. Недостаје ли тог романтичарског, помало утопистичког става данашњој генерацији? 

Наравно, не стидим се да кажем да сам космополита и утописта. Можда је моја страна побеђена? Не знам. Али ја верујем у љубав, мир, слободу, у људе. Још постоје прави људи на овим просторима... Проблем је само што ћуте. Али, проговориће и све ће се променити. Ја верујем у тај дан... Ако не бих веровао у то, све што радим било би узалудно.

Ваши фаворити на актуелној светској сцени? Препознајете ли неке нове „Битлсе” и „Стонсе”?

(/slika2)Светска сцена је данас толико разноврсна... Има добре музике, са свих страна ми стиже музика, музика, музика... Наравно, жао ми је што никако да се појави неки нови бенд који ће опет пробати да мења свет. Не знам. Можда нам треба нови панк? Или бар „Нирвана”. Ок, можда пуно тражим.

Што се тиче „Битлса”, никада се неће појавити нови. А и нисам баш сигуран да су они са планете Земље.

Колико сте били у прилици да пратите концерте и фестивале последњих година? Шта Вам се највише допало и кога би, по Вама, требало довести?

Уживао сам у „Стонсима” (по трећи пут). Брајан Фери, Ерик Бардон... пуно добрих ствари. „Егзит” је био супер. Волео бих да видим и Дилана (матори је опасан у последње време), „Рејдиохед”, то би било добро. „Оејзис” (имају одличан нови албум), наравно и Пола Макартнија, мало „Битлс” звука, што би ми пријало јако!

За разлику од многих колега, све ове године остали сте у Србији. Патриотизам, пркошење околностима или нешто треће?

Све што ти треба је љубав... Патриота? Не знам, та реч у овој земљи има чудно значење. А што се тиче пркоса, па да га нема у мени, онда се и не бих бавио овим послом. Био бих водоинсталатер или политичар... За ово мораш имати срца и храбрости.