Данас је Никољдан
Српска православна црква прославља данас Светог Николу, то јест Никољдан. Ово је најчешћа слава код Срба, па се говори да „половина Србије слави, а половина иде на славу”. У већим градовима, свештеници који иду да свете водицу свечарима крећу некад и месец дана раније да би стигли да посете све домове. Овај празник, уписан црвеним словом у световном календару, празнују све хришћанске религије.
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији од богатих родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Када је одрастао, његов стриц, архиепископ патарски, произвео га је за свештеника града Мира. Када су му умрли родитељи, почео је да помаже сиротињу од свог наследства.
Када се предао самоћи и безмолвију, дошао му је глас: “Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан.” После смрти стрица, изабран је за архиепископа мир-ликијског и он почео је да поучава народ у вери, дели савете, обилази болесне, теши жалосне, помаже грешнима да искупе грехе...
При гоњењу хришћана под царем Диоклецијаном, био је у тамници све док цар Константин није дао свима слободу, па се опет вратио да буде архиепископ. Када је цар Константин сазвао Први Васељенски сабор у Никеји, био је члан тог сабора, али је због велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога је био уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Исус Христос и Пресвета Богородица и не објаве Своје благоволење према Николају.
Обишао је сва света места и постоји доста прича о чудима која су се том приликом догодила. Такође, има много прича како је помагао људима у беди и невољи, приликом чега се трудио да остане анониман. Био је и вешт политичар. Од његовог лица је сијала светлост као и од лица Мојсија и самом појавом је доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе.
“Ја сам грешник и смртник као и ви”
На сајту СПЦ може се наћи прича о томе како се појављивао на местима на којима није могао да буде физички присутан. Једном, када се трговачки брод враћао из Египта у Ликију, ухвати их страшна олуја. Морнари почеше да се моле Богу и призивају Николу. Никола се појавио, дохватио крму и избавио брод и морнаре од олује. Када се олуја стишала, Никола је нестао. Дочекао их је у луци где је брод пристао, а морнари стадоше да му се захваљују. Никола им на то одговори: „Не захваљујте се мени, него Богу. Ја сам грешник и смртник као и ви.”
Такође стоји и прича о томе како је у граду Миру живео један сироти човек који је имао три прелепе ћерке, али их није могао удати, пошто није имао нова за мираз. Свети Никола га је једну ноћ посетио и поред ћеркиног узглавља оставио чарапу пуну златника. Када су се пробудили, породица је била изненађена, а грешни отац је одмах кренуо да удаје своју прву ћерку. Никола је ово поновио и за преостале две, а када је отац сазнао ко је био тај добротвор, отишао је до Николе да му се дубоко захвали.
Из ове приче је касније произашла легенда о Светом Клаусу (Деда Мразу), који би уочи Божића остављао у чарапи на огњишту поклоне деци.
Свети Никола је преминуо 19. децембра 345. године. Његово тело је сахрањено у саборној цркви мир-ликијске митрополије, где је почивало много година. Ипак, кад су у 11. веку Турци су освојили целу Малу Азију, његове је мошти један свештеник пренео у манастир светог Јована Претече у Бари, након што му се Свети Никола јавио у сну. Након три године подигнут је храм Светом Николи у част. У овом храму је српски краљ Стефан Дечански, повратио вид и као знак захвалности опточио га сребром.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
