Књига о тамној страни историје

Будва – Требало је да се наниже шест деценија па да се открију трагови крвавог југословенског пролећа последње године Другог светског рата. Широм Словеније, захваљујући пре свега властима те државе, које су последњих година омогућиле агилно, предано и стручно ангажовање екипа и појединаца на откривању стратишта из „времена зла”, пронађено је више од 400 гробница у којима почивају остаци свирепо убијених антикомуниста из Црне Горе, Херцеговине и делова Србије, који су одступили у намери да се састану изван граница ондашње Југославије са савезничким, енглеским снагама.

– Пре три године у Камничкој Бистрици одржан је парастос убијенима, а невладина организација „Открићемо истину” на чијем сам челу, припрема публикацију у којој ће бити описан тај несретни збег који се крајем Другог светског рата кретао од Подгорице до Зиданог моста. Рачуна се да је на том путу и у самој Словенији страдало између 18.000 и 20.000 људи. Њихова имена наћи ће се у другом тому књиге о словеначким гробницама, каже за „Политику” Душан Никлановић из Будве.

У књизи ће бити сведочења учесника егзодуса, која ће се први пут у целовитом казивању дати на увид јавности.

– Власти и историографија друге Југославије третирали су антикомунисте, сараднике окупатора, као народне непријатеље и издајнике. Тако је било и са онима који су одступили према Словенији, који су побијени без доказивања кривице и суђења. Јосип Броз Тито је прво аболирао све те људе, али је убрзо, после тога, државни врх донео одлуку да буду ликвидирани. Убили су их црногорски партизани који су ради тога стигли у Словенију, каже Чедо Вукмановић, синовац револуционара Темпа, који је и сам прошао пут од Црне Горе до словеначких планина где је стрељан његов отац свештеник Лука.

Словенци, који су много помогли у расветљавању једне тамне странице историје екс-Југославије, открили гробнице и обележили их на хришћански начин, помогли организовање парастоса који је на достојанствен начин одржан јуна 2005. у Камничкој Бистрици где се налази једна од највећих гробница, поклонили су плац организацији „Открићемо истину”, за споменик.

– Још смо у дилеми да ли да подижемо споменик или малу цркву на уступљеној земљи. Но, засад је најважније да штампамо публикацију како бисмо отргли од заборава оно што се догодило крајем Другог светског рата, а о чему се до сада мало знало. У књизи неће бити реваншизма, не желимо нове клице зла, већ помирење. Да би нове генерације живеле у миру морамо им оставити истину у аманет, истиче Душан Никлановић, чија су два брата стрељана у Словенији, а он је избегао смрт само зато што није имао пуних 20 година.

Словенци су 2003. године усвојили Закон о војних гробишчах којим су прецизиране обавезе појединих државних органа о систематском откривању и обележавању стратишта на тлу Словеније. Поред 400 откривених гробница претпоставља се да има још 380 стратишта која треба истражити. У Словенији је, наиме, смрт нашао и велики број Хрвата и припадника других националности који се нису слагали с комунистичком идеологијом. Главна стратишта су ипак Камник са околином, Техарје код Цеља, Словенска Бистрица, Марибор и Похорје, Крен, Кочевски Рог, Подутик код Љубљане и рудници Загорје, Трбовље и Храсник.