Заборављена „српска циглана”

Тиват – Предузеће „Рачица”, које се бави производњом грађевинског материјала, прославља редак јубилеј – 100 година постојања, настављајући традицију коју је покренуо зидарски мајстор Антон Ивовић из Горње Ластве. Он је с групом својих пријатеља 1908. године основао фабрику глинених производа у Тивту. Ипак то није и најстарија фабрика таквих производа у Боки. Мали број оних који пролазе магистралним путем према Радовићима зна да је велики фабрички димњак испод самог пута неми споменик најстарије фабрике у Боки, познате као „српска циглана”.

Почетак модерне бокељске глинене индустрије датира од 1897. године на иницијативу кртолског попа Марка Л. Костића, учитеља Марка Д. Лакичевића, Вука Бринића, тадашњег председника кртолске општине, и његовог наследника Јока Дубравчевића, који су желели да омасове стару производњу грнчарије на Михољској Превлаци. Уз помоћ имућних Срба, градња је брзо напредовала. Исте године кренула је градња конкурентске фабрике „Рачице” у Тивту, само шест километара удаљене од прве у Кртолама.

Кртолска фабрика је прва пуштена у рад у лето 1907. године и основала компанију за експлоатацију глине из оближњег Солиоцког поља. Званични назив фабрике био је „Прва бокешка глинена индустрија”, а у народу јој је остао назив „српска фабрика”. То је уједно и била прва фабрика у Боки. Имала је и прву моторну жичару са висећим вагонетима за довоз сировине из поља. Годишње је производила око четири милиона разних врста црепа и цигле најбољег квалитета. На Јадрану није имала конкуренцију, а пласирала је своје производе и ван Јадрана.

Пожутеле странице листа „Бока” пишу да је „пред пристаништем стално чекало на утовар и по десетак трабакула, које су кртолску ’французицу’ возиле до Далмације, Албаније и по читавом Медитерану”. Неколико палата у Ђенови, Торину, Милану, Марсеју, Тулону и Ници било је покривено црепом из Кртола. Фабрика је преживела два светска рата, а онда јој је 1948. пресудила званична политика. Радници су отпуштени, машине однете у Спуж.

АД „Рачица”, која баштини традицију конкурентске фабрике иза које су стајали бокељски Хрвати, данас послује као акционарско друштво чији је већински власник породица Веска Мрваљевића из Будве. У свом поседу од 550.000 метара квадратних земљишта на територији општине Тиват имају две базе за производњу бетона. Главни приход је производња каменог агрегата у разним фракцијама у каменолому Облатно. Однедавно су почели и производњу бетонских блокова разних димензија.