Млади смо, научићемо
Стиснута песница или отворена крвава рука - широм света исти симболи у неколико различитих држава са циљем да се власт промени на улици без избора и мимо воље већине грађана.
Србија поново сведочи покушају репризе Петог октобра када је насилним уласком у институције извршен државни удар док исти симбол стиснуте песнице и сада можемо видети на улицама Новог Сада и Београда. Иако се ради о осведоченој кореографији обојених револуција које су дириговане иностраним интересима и новцем, остаје питање да ли је народ у Србији научио лекцију из лоших историјских искустава.
Извозна демократија
У међувремену, готово идентичан сценарио имамо прилике да видимо у Грузији. Прозападна опозиција изгубила је на изборима у тој земљи, а ове снаге потпомогнуте својим страним спонозорима готово у свакој земљи, пораз прихватају крајње неспортски. Убрзо су на улицама Грузије избили нереди који имају за циљ смену актуелне власти и новог председника те земље.
За разлику од западних земаља, извозни облик демократије намењен источној Европи и остатку света, функционише нешто другачије, па смо све више сведоци чињенице да народ може да гласа како хоће, али не може да изабере кога хоће.
Како проевропске или прозападне снаге или једноставније експоненти страног интереса предвиђени за намеснике у земљама од интереса не могу да изгубе на гласању, изборна воља брани се искључиво нападом на државне институције и на улици, а ту је незаобилазан симбол отпора - стиснута песница.
Иако бисте помислили да је за тржиште Србије сценарио обојене револуције мало прилагођен не би ли одала утисак спонтаности, преварили бисте се, што ипак сведочи да се центри који планирају овакве субверзивне акције не уздају претерано у интелигенцију грађана Србије, а још мање својих присталица. Можда и са правом.
Тако је двадесет и кусур година касније, стиснута песница у Србији постала крвава шака, не због трагедије у Новом Саду која је само декларативно послужила као повод већ је једноставно преузета од сличних покрета и њихових манифестација. Крвава рука са натписом "Убица" постала је широм Европе симбол протеста против председника Русије Владимир Путина. Сличан симбол користи и албанска НВО "Доста" која се, није тешко погодити, финансира из САД.
Repetitio est mater studiorum
Млади у Србији не памте стиснуту песницу, па су многи пожелели да имају своју револуцију и тако разбију свакодневницу испуњену досадом, ипак узроковану далеко бољим стандардом него у време када је Србија први пут добила своју обојену верзију државног удара.
Иако бисте помислили да је за тржиште Србије сценарио обојене револуције мало прилагођен не би ли одала утисак спонтаности, преварили бисте се, што ипак сведочи да се центри који планирају овакве субверзивне акције не уздају претерано у интелигенцију грађана Србије, а још мање својих присталица. Можда и са правом.
Претходни пасус није поновљен случајно као ни покушај револуције.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


