Како проћи кроз кризе

Чини се да се о менталном здрављу говори више него икада. Књиге, трибине, телевизијске емисије, однедавно и популарни подкасти које воде психолози и психотерапеути, посвећени су бројним темама из ове области. Ту су и пригодне кампање поводом обележавања светских дана посвећених одређеним менталним обољењима, док на друштвеним мрежама креатори бројних профила упућују заинтересоване у проблеме анксиозности, депресије, међуљудских односа...

У овом контексту, али и независно од тога, зашто су важне књиге о менталном здрављу? Тамара Џамоња Игњатовић, уредница едиције „Имаго” издавачке куће „Клио”, иначе редовна професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, каже да су књиге у овој едицији тематске и да често обрађују неке специфичне теме, као што су траума или поремећаји личности, а ту су и свеобухватне књиге попут уџбеника о психотерапији. Поменута едиција готово две деценије избором публикација из психологије говори о различитим проблемима који прожимају живот људи у савременом друштву.

– О менталном здрављу посебно смо почели да причамо од епидемије ковида 19, са променом начина и услова живота, иако је било повода у читавом низу догађаја од деведесетих година прошлог века па надаље да се о тој теми више говори. Непосредно по изласку из те кризе, догодио нам се низ потенцијално трауматизујућих ситуација. Прво, рат у Украјини, који је имао снажну везу са нашим незавршеним обрадама траума поводом сукобе деведесетих, а онда масовна убиства у школи „Владислав Рибникар” и у Дубони и Малом Орашју. Низ трауматизација, све до ове последње, пада надстрешнице у Новом Саду, довело је до тога да питање менталног здравља буде препознато на општем плану – каже Тамара Џамоња Игњатовић наглашавајући да о значају ове теме говори бројност таквих објава у дигиталном простору, али да је ове проблеме немогуће квалитетно обрадити у неком кратком тексту, објави или чак подкасту. 

– Проблем је и у томе што различити стручњаци, па чак и они који су мање стручни, говоре о менталном здрављу. Са поплавом интересовања јавности, повећано је и интересовање припадника разних других струка да се едукују о тој теми кроз разне курсеве, сматрајући да их то квалификује да буду лајф коучеви или да се баве тако сложеним феноменом као што је ментално здравље – додаје она. 

Такође, она истиче неке књиге које обрађују разне феномене нашег времена. Климатске промене, на пример, представљају важну тему у савременом друштву, па се тако појавила и нова област психологије – климатска. У књизи „Климатска психологија” аутори  Венди Холвех, Пол Хогет, Крис Робертсон и Сели Вајнпроуб баве се начином на који (не) прихватамо стварност еколошког колапса, отварајући тему анксиозности што је у вези са свешћу о ризицима климатских промена.

– Иако се глобална клима мења и представља опасност за људску врсту и целокупни живот на планети, чињеница је да људи нису спремни да то прихвате. Настављајући да живе уобичајено, несвесно призивају масовно истребљење. Анксиозност се овде појављује као реални одговор на стварну опасност. Ипак, како аутори „Климатске психологије” сугеришу, постоје начини да људи одустану од уобичајених веровања и навика и усвоје нове начине живота – истиче уредница едиције „Имаго”.

У овој едицији објављена је и књига „Нова психологија лидерства”, у којој Александар Хаслам, Стивен Рајхер и Мајкл Плетоу посматрају овај феномен из визуре односа лидера и њихових следбеника. 

– Феномен нових лидера у свету и њихових карактеристика личности постаје глобални проблем. У нашем специфичном контексту, та тема нас још више интересује. Ауторитарност се може објаснити аналогијом у вези с два Јанусова лика. Ауторитарне личности су склоне да друге потчињавају, а истовремено у сусрету с неким на вишој позицији моћи, потчињавају се ауторитету. У књизи се дају примери и истраживања личности нових лидера, а аутори запажају склоност многих ка демонстрацији моћи.

Лидери се обично везују за позитивне вредности и особине као што су одлучност и одговорност. Нажалост, данашњи лидери немају те особине, па чак ни минимум пристојног понашања. Веома често код њих можемо да препознамо карактеристике „мрачне тријаде” – макијавелизам, психопатске карактеристике (недостатак емпатије) и нарцизам. Лидер треба да импонује харизматским способностима које треба да долазе из позитивних карактеристика и моралних, интелектуалних, стручних и личних својстава – објашњава наша саговорница и у контексту недостатка емпатије данас препоручује књигу „Психологија пријатељства” Мазада Хоџата и Ен Мојер.

Ово дело, по њеним речима, показује колико су различите форме пријатељства данас драгоцене.

– Приступ пријатељству је индивидуалан, али свакако да утичу и друштвени фактори. Заиста се удаљавамо од блиских односа пошто нам је комуникација на дневном нивоу често сведена на дигиталне технологије, а с друге стране, толико је комуникација постала и окупирајућа да оставља мало простора за личне контакте. Живимо у нестабилном друштву, у неизвесности, а социјална подршка нам постаје најважнији ресурс да прођемо кроз кризе са што мање последица по ментално здравље – закључује Тамара Џамоња Игњатовић.