Румуни бирају нови парламент

Од нашег дописника
Букурешт, 28. новембра – Румунија је у великој политичкој гужви.После вишемесечне напете предизборне кампање, у недељу (30. новембра) одржавају се парламентарни избори. Влада скоро једнодушна увереност да ће после њих у премијерску фотељу засести нови човек. А ко ће он бити – то је овде велика непознаница.

Тврди се да су ови избори важни и као „европски политички експеримент”. Наиме, Румуни ће први пут гласати другачије него досада, када су цела земља, односно жупаније важиле као један изборни округ, а политичке странке наступале са својим изборним листама. Тада се гласало онако ђутуре.

Сада је све из основа промењено, уведен је тзв. униноминални изборни систем. Односно, свака ће странка имати само по једног кандидата у новоствореним изборним окрузима, названим „колегијуми”. И све то с циљем да, наводно, бирачи најзад дођу у непосредни додир са будућим послаником или сенатором. Саопштено је да број кандидата достиже 3.000.

Према новом систему, цела Румунија је подељена на 315 посланичких и 134 сенаторска колегијума. У просеку на једног посланика долази 70.000, а на једног сенатора – 160.000 бирача. Избори су једнокружни. Из првог „цуга” за изабраног се проглашава онај од кандидата који у свом колегијуму сакупи 50 одсто плус један глас. Ако се то не деси, онда се иде на комплексно сабирање гласова из суседних колегијума и на основу примене познатог Донтовог система проглашавају победници. То јест, долази до преливања, прерасподеле гласова. С тим да из трке испадају сви кандидати оних странака које, на општеземаљском нивоу, нису прешле изборни праг од пет одсто.

Иако је нови румунски изборни систем рекламиран као нешто „модерно”, „јединствено у Европи” и „тачније одражавање бирачке воље”, његови критичари сматрају да је реч о „замајавању бирача”. Тако букурештански недељник „22” пише да је „румунски униноминални систем уствари прекрштени пропорционални систем, како би се дала сатисфакција странкама, а бирачко тело довело у заблуду. Дистрибуција мандата се врши после веома компликоване, а посебно – сасвим нетранспарентне процедуре”.

На биралиштима, која много личе на она са локалних избора, и због тога су прогнозе разних специјализованих агенција веома непоуздане, пошто примењују старе шаблоне, главна борба водиће се између кандидата две странке – Социјалдемократске (ПСД – лидер Мирча Ђоана) и десноцентристичке Демократсколибералне (ПДЛ – лидер Емил Бок). Читаоцима ће вероватно бити јасније ако кажемо да је ПСД странка бившег председника Јона Илијескуа, а ПДЛ – чедо садашњег председника Трајана Басескуа. Уствари, они и стоје иза њихових изборних застава – црвене и наранџасте боје. Прогнозе их стављају скоро у исти ред – са по 32–34 одсто бирача. С тим што се назначава да се ПСД налази на узлазној, а ПДЛ – на силазној путањи популарности.

Трећи велики „играч” је тренутно владајућа Националнолиберална странка (ПНЛ – лидер је премијер Таричану), која се котира у границама 20–22 одсто. Тај прогнозирани резултат искључује могућност да се садашњи премијер врати у палату „Викторија”.

Верује се да ће изборни праг прећи само још УДМР – етничка странка румунских Мађара, која обично скупишест-седам одсто изборног тела. Као највећа изборна новина наговештава се крах и чак нестанак са политичке сцене грлате странке Велика Румунија, која се свих постреволуционарних година истицала својим „екстремним национализмом”. Ово и поред тога што је у последње време прешла у „Басескуов табор”.

Влада свеопште уверење да ће нова влада после 30. новембра морати да буде коалициона. С тим у вези праве се свакојаки сценарији. За највероватнији важи спој левичарског ПСД-а и десноцентристичког ПНЛ-а, с тим што би ПСД играо улогу главне виолине. Али, у комбинаторици се помиње и могућност коалиције ПСД–ПДЛ. Ту се већ не може унапред рећи у чијим ће рукама бити дизгини.

Не искључује се ни могућност „десне” коалиционе владе ПДЛ–ПНЛ. Као што се зна, после изборне победе децембра 2004. те две странке су и формирале заједничку владу као чланице изборне коалиције Правда и истина. Басеску је постао председник, а Таричану – премијер. Међутим, већ почетком 2007. две су се странке грдно завадиле када је председник Басеску наумио да споји ПД и ПНЛ у исту странку и тако створи једну јаку „президентску странку” под својим скутима. Настао је курцшлус. Министри из Демократске странке су истерани из владе и морали да пређу у опозицију.

Ипак, румунски политиколози и други аналитичари сматрају да је могуће да дође до измирења између дојучерашњих крваво завађених „рођака”. Наводе се разни примери домаће и стране политичке историје.

Додатне заплете изазвао је председник Басеску који је, на основу свог личног тумачења уставних предвиђања, најавио да после 30. новембра неће водити рачуна о изборним резултатима, већ ће он сам одредити личност којој ће поверити мандат за састав нове владе.

Да би му парирале, конкурентске странке су већ назначиле имена својих кандидата за премијера – ПСД свог лидера Мирчу Ђоану, ПНЛ садашњег премијера Калина Попескуа Таричануа, а ПДЛ – бившег премијера (1992–1993) Теодора Столожануа. Басеску је већ ставио до знања да ниједан од њих није „његов кандидат”. „За премијера хоћу човека у кога ја имам поверења.”