Европа плута без лидера, а Берлин и Париз се врте укруг

Ванредни избори у Немачкој биће референдум о Шолцовој пропалој коалицији, али немачко проклизавање без правих лидера погубно је за целу Европску унију.

Немачка је у тешкој економској кризи изазваној високим ценама енергената и лошим управљачким одлукама.

Некада моћни произвођачи аутомобила као што је Фолксваген планирају да отпусте хиљаде људи. Понос немачког инжењеринга могао би се суочити са потпуним изумирањем када пуни утицај кинеског увоза електричних возила удари на европско тржиште.

Уколико немачка аутомобилска индустрија буде погођена конкуренцијом из Кине, досадашњег најважнијег извозног тржишта за немачку робу, биће то историјски преокрет са дубоким политичким и психолошким ефектима.

Немачка је радикално променила курс у односу на послератни пацифизам након почетка рата у Украјини. Сада док Русија полако осваја положаје у источној Украјини, они на екстремно десним и левим политичким крилима у Немачкој противе се подршци Украјини у  ратним напорима.

Крајње десничарска АфД жели да прекине испоруке оружја и да Путину додели победу. Они имају 18 одсто подршке, на другом су месту и испред Шолцовог СПД-а.

Нова крајње левичарска БСВ подједнако је проруска, антиукрајинска, анти-нато, анти-ЕУ и антиимигрантска. Неизвесно је да ли партија Саре Вагенкнехт може да пређе праг од 5 одсто потребан за места у Бундестагу, али је већ променила јавни дискурс.

Занимљиво је да су и десничарски и левичарски екстреми спремни да профитирају од другог Трамповог мандата. Они деле његова осећања против „елита“, имиграната, слободне трговине, „глобалиста“, мејнстрим медија и институција као што је НАТО, пише „Гардијан“.

Након распада Шолцове коалиције прошлог месеца Немачка се суочава са Трамповим повратком у Белу кућу без успостављене владе. У зависности од исхода и накнадних преговора, могло би да прође неколико месеци, до маја или јуна пре него што се формира нова коалиција у Берлину.

Ово је неублажена катастрофа с обзиром на једнако крхку ситуацију у Француској, другој најважнијој економији на континенту. Ако нова Бајруова влада не успе, Француска би могла да се упусти у потпуну уставну кризу која би уништила председништво Емануала Макрона једном заувек. А ово би сигурно повећало шансе да Марин Ле Пен испуни свој сан да постане прва жена председница Француске.

Са Берлином и Паризом који се врте у круг, Европа плута без лидера док будућност континента виси о концу. Трамп је обећао да ће ударити Немачку високим царинама. Он је запретио да ће повући САД из НАТО-а и обећао да ће „увести мир у Украјину“ у року од 24 сата од преузимања дужности.

Да ли ће европски лидери бити посматрачи док председник САД намеће неправедан и неодржив мир Украјини? Никада није постојала већа потреба за јединственим европским ставом него пред овим изазовима. Никада перспектива није изгледала тако неухватљивија.

Рат Русије против Украјине изазвао је померања центра гравитације у Европи на североисток. Пољска и балтичке државе постале су покретачи снажнијег европског безбедносног става на њеном источном крилу, заједно са Шведском, Финском и Чешком.

Ове мање земље су сада нови европски лидери. Док већи играчи у Европи традиционални стубови трансатлантизма као што су Велика Британија, Немачка и Француска имају проблема да одрже своје куће у реду, североисточни коридор НАТО ће морати да подупре алијансу у опасним месецима који су пред нама.