Терористи вечерали, платили, а онда запуцали

Специјално за „Политику”
Бомбај, 28. новембра – Вечерас је у Бомбају оно чудно затишје које увек наступи после догађаја који су толико неочекивани и драматични да после њих ништа више није исто.

Полако се склапају коцкице мозаика драматичног и по свему крвавог терористичког напада на само срце овог града који је и досад имао терористичке трауме, али никад овако дрске, тако организоване и детаљно планиране.

Ево неких детаља које сам овде сазнала од пријатеља и познаника о томе како је почело и шта се све догађало.

Једна група терориста, осморо младих момака, стигла је око 9.15 чамцем и пристала у „рибарском селу”, преко пута хотела „Президент”. Барат Тамор, помоћник супервизора хотела „Таџ”, који се тамо затекао, поздравио их је и, видевши да на леђима имају велике ранце, питао ко су. „Студенти”, одговорили су му. Тамор је преузео своју смену, и тек кад је почела пуцњава схватио је са ким је имао посла.

Двојица других терориста виђени су како вечерају у кафеу „Леополд”, познатом свратишту туриста, непосредно иза хотела „Таџ”. Вечерали су, платили, онда из ранаца извадили аутомате – и запуцали по другим гостима у ресторану!

То је у ствари био први напад: у „Леополду” је погинуло шесторо гостију. Након пуцњаве, терористи су хладно ишетали из ресторана и упутили се ка хотелу „Таџ”, пуцајући успут на људе на које су наилазили.

Експлозија се чула и у непосредној близини још једног популарног кафића – „Бутлегерс”, у којем је било педесетак гостију. Власник, иначе мој познаник, испричао ми је како су одмах потом спустили спољне металне ролетне, погасили светла и тако притајени унутра остали до девет ујутру, када их је избавила војска. Недалеко одатле је иначе „Нариман”, зграда са јеврејским центром, где су терористи држали таоце. Тамо се пуцало целу ноћ.

Двојица терориста су насумице пуцала и у околини железничке станице, смејући се док су рафалима обарали недужне путнике. Једна жена са дететом је почела да вришти и тиме скренула пажњу на себе. Хладнокрвно су окренули аутомате према њој и покосили је, заједно са дететом.

У први мах је изгледало да су на мети били само странци, Американци и Британци, али показало се да терористи нису баш много пробирљиви.

Реакције људи данас, после непроспаване ноћи, углавном су резигнација и бес, усмерени према нападачима, али и политичарима. Како је било могуће, питају се сви, да терористи ушетају у Бомбај, где је било обезбеђење. Зашто су затајиле обавештајне службе? У хотелу „Таџ” једина безбедност је био портир у декоративној униформи.

Власник „Таџа” индустријалац Ратан Тата изјавио је да обезбеђење не би помогло, али да нација треба брзо да реорганизује одбрану од тероризма. Овдашња позната списатељица Шоба Ди огорчено је изјавила да политичари не треба да долазе у Бомбај и да индијска држава није припремљена за овакве ситуације. Политичари не треба сада да долазе у Бомбај и прикупљају поене, каже она, и додаје да треба препустити војсци да обави свој посао.

Изгледа да је део терориста приспео раније и да су били гости хотела, проучавајући његов распоред и систем обезбеђења. Све у свему, напад је био добро планиран. Терор над Бомбајем трајао је укупно 37 сати. Драма, међутим, још није завршена.