Вер­ски рат у Аустра­ли­ји

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Мел­бурн – Аустра­ли­ја се у по­след­ње вре­ме су­о­ча­ва ка­ко с по­ра­стом ан­ти­се­ми­ти­зма, та­ко и с по­ра­стом исла­мо­фо­би­је, су­де­ћи по по­след­њим ин­ци­ден­ти­ма за­бе­ле­же­ним у овој мул­ти­кул­тур­ној зе­мљи. По­ли­ци­ја Но­вог Ју­жног Вел­са по­кре­ну­ла је ис­тра­гу о ван­да­ли­зму на­кон што су про­шле не­де­ље ују­тру от­кри­ве­ни увре­дљи­ви гра­фи­ти на про­мет­ном под­во­жња­ку у пред­гра­ђу Сиф­тон, на за­па­ду Сид­не­ја. Гра­фи­ти ко­ји отво­ре­но за­го­ва­ра­ју исла­мо­фо­би­ју са­др­жа­ли су увре­дљи­ве фра­зе, по­пут оне „од­стра­ни­ти ислам”, и иза­зва­ли су ши­ро­ку осу­ду по­ли­тич­ких, вер­ских и ло­кал­них ли­де­ра. До по­по­дне­ва су гра­фи­ти би­ли пре­фар­ба­ни, а по­ли­ци­ја је од­мах ре­а­го­ва­ла.

Крис Минс, пре­ми­јер Но­вог Ју­жног Вел­са, оштро је осу­дио овај ван­дал­ски чин и ока­рак­те­ри­сао га као „од­вра­тан” акт ра­си­зма и исла­мо­фо­би­је ко­ји на­но­си ште­ту мул­ти­кул­тур­ном тки­ву Но­вог Ју­жног Вел­са. По­звао је од­го­вор­не да се су­о­че с пу­ним прав­ним по­сле­ди­ца­ма и охра­брио гра­ђа­не, уко­ли­ко има­ју би­ло ка­кве ин­фор­ма­ци­је о по­чи­ни­о­ци­ма, да их при­ја­ве кри­ми­на­ли­стич­кој слу­жби. Фе­де­рал­ни ми­ни­стар обра­зо­ва­ња Џеј­сон Клер осу­дио је овај „без­ду­шни на­пад” на за­јед­ни­цу, ко­ји се до­го­дио усред по­ја­ча­них тен­зи­ја због су­ко­ба на Бли­ском ис­то­ку, ис­ти­чу­ћи по­тре­бу да се по­др­же вред­но­сти аустра­лиј­ског мул­ти­кул­тур­ног дру­штва у ко­јем не­ма ме­ста за исла­мо­фо­би­ју.

Аустра­лиј­ски на­ци­о­нал­ни са­вет има­ма (АНИЦ) осу­дио је ин­ци­дент као ци­ља­ни на­пад на му­сли­ман­ску за­јед­ни­цу, ис­ти­чу­ћи да је ло­ка­ци­ја иза­бра­на да би се пре­ти­ло ло­кал­ном му­сли­ман­ском ста­нов­ни­штву и да би се оно за­стра­ши­ло. Пред­гра­ђе Сеф­тон ина­че има број­ну му­сли­ман­ску по­пу­ла­ци­ју – ви­ше од 32 про­цен­та ста­нов­ни­ка из­ја­шња­ва­ју се као му­сли­ма­ни.

Овај ин­ци­дент усле­дио је по­сле ра­ни­јих кон­тро­верз­них ко­мен­та­ра ли­бе­рал­ног се­на­то­ра Но­вог Ју­жног Вел­са Деј­ва Шар­ме, ко­ји је од­ба­цио по­сто­ја­ње исла­мо­фо­би­је, на­зи­ва­ју­ћи је „фик­тив­ном”, за раз­ли­ку од ствар­ног про­бле­ма ан­ти­се­ми­ти­зма. Шар­ми­не при­мед­бе, ко­је су­ге­ри­шу да исла­мо­фо­би­ја ни­је то­ли­ко рас­про­стра­ње­на као ан­ти­се­ми­ти­зам, осу­ди­ле су му­сли­ман­ске гру­пе, ко­је су га оп­ту­жи­ле да од­ба­цу­је дис­кри­ми­на­ци­ју с ко­јом се су­о­ча­ва­ју аустра­лиј­ски му­сли­ма­ни.

За раз­ли­ку од Шар­ме, Деј­вид Осип, пред­сед­ник је­вреј­ског од­бо­ра по­сла­ни­ка Но­вог Ју­жног Вел­са, осу­дио је гра­фи­те као чин мр­жње, из­ра­жа­ва­ју­ћи со­ли­дар­ност с ислам­ском за­јед­ни­цом и Аустра­лиј­ским на­ци­о­нал­ним са­ве­том има­ма. „На­пад пун пред­ра­су­да на би­ло ко­ју гру­пу Аустра­ли­ја­на­ца је на­пад на све нас”, ре­као је Осип.

Спе­ци­јал­ни иза­сла­ник за бор­бу про­тив исла­мо­фо­би­је у Аустра­ли­ји Аф­таб Ма­лик сма­тра да су гра­фи­ти под­сет­ник на при­су­ство исла­мо­фо­би­је, ко­ја се ма­ни­фе­сту­је у раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма, од дис­кри­ми­на­ци­је и уз­не­ми­ра­ва­ња до зло­ста­вља­ња, мр­жње и на­си­ља. Ови ин­ци­ден­ти, при­ме­ћу­је он, че­сто се де­ша­ва­ју у обич­ним окру­же­њи­ма где по­сма­тра­чи рет­ко ин­тер­ве­ни­шу, а му­сли­ман­ке су че­сте жр­тве.

Ма­лик на­гла­ша­ва да је по­раст исла­мо­фо­би­је алар­ман­тан, на­во­де­ћи, пре­ма не­ким из­ве­шта­ји­ма, по­ве­ћа­ње од 600 про­це­на­та – кад је реч о бро­ју ин­ци­де­на­та при­ја­вље­них на­кон на­па­да Ха­ма­са, 7. ок­то­бра 2023. го­ди­не – ши­ром Аустра­ли­је, укљу­чу­ју­ћи Сид­неј, Мел­бурн, Бри­збејн и Аде­лајд. Кри­ти­ку­ју­ћи став Деј­ва Шар­ме, ко­ји од­ба­цу­је исла­мо­фо­би­ју као „фик­тив­ну”, Ма­лик на­гла­ша­ва ко­ли­ко је ва­жно пре­по­зна­ти ре­ал­ност исла­мо­фо­би­је ка­ко би се овај про­блем ефи­ка­сно ре­шио. Твр­ди да кри­ти­ка исла­ма ни­је исла­мо­фо­би­ја, али ка­да се та кри­ти­ка пре­тво­ри у уз­не­ми­ра­ва­ње, зло­ста­вља­ње и дис­кри­ми­на­ци­ју, по­ста­је штет­на. Раз­у­ме­ва­ње исла­мо­фо­би­је, твр­ди Ма­лик, је­сте пр­ви ко­рак ка про­ме­ни и он по­зи­ва на ко­лек­тив­не на­по­ре да се ство­ри си­гур­ни­је, ин­клу­зив­ни­је дру­штво за све, без об­зи­ра на ве­ру.

При­мет­но је да је у по­след­ње вре­ме за­бе­ле­жен по­раст бро­ја на­па­да иза­зва­них мр­жњом, укљу­чу­ју­ћи ан­ти­се­мит­ске ин­ци­ден­те у дру­гим де­ло­ви­ма Сид­не­ја, као што су па­ље­ње во­зи­ла и гра­фи­ти с по­ру­ка­ма по­пут „Убиј Изра­ел­ца”, на­пад на си­на­го­гу Адас Изра­ел у Мел­бур­ну или па­ље­ње ђач­ког ауто­бу­са у Аде­лај­ду ко­ји је при­па­дао ислам­ској шко­ли.

Не­дав­ни по­раст та­квих ин­ци­де­на­та до­вео је до по­зи­ва на ве­ћу со­ли­дар­ност и је­дин­ство про­тив свих об­ли­ка мр­жње и дис­кри­ми­на­ци­је у Аустра­ли­ји.