Библиотеке су места сусретања

Суботица – Библиотекарско друштво Србије на својој годишњој скупштини наградило је Бернадицу Иванковић из Градске библиотеке у Суботици као најбољег библиотекара. 

У последњих неколико деценија ово је први пут да престижно признање струке стиже у суботичку библиотеку, и то колегиници која ради са популацијом за коју је најважније да се створи навика читања – са децом и младима. 
„Библиотекарство није само моја професија, то је мој позив, мој начин живота. Сваког дана срећна долазим на посао. Бројне су могућности које нуди библиотекарство. Моје животно уверење је да библиотекари могу да направе чуда, посебно у малим срединама. Библиотеке јесу место сусретања, информација, место где људи треба добро да се осећају и то је задатак библиотекара”, прича Бернадица Иванковић.

Искуство јој је потврдило да су сви библиотекари  велика породица посвећеника и каже зна да када год отпутује негде и посети библиотеку, а представи се као колегиница, да ће наићи на добродошлицу. За овогодишњу награду су је предложиле библиотекарке широм Србије и региона – из Новог Сада, Београда, Димитровграда, Републике Српске. У образложењу за избор наведено је да је посредством својих програма умрежила и повезала људе из различитих средина и суботичка библиотекарка сматра то изузетним признањем. 
На Дечје одељење Градске библиотеке дошла је пре 15 година, али с обзиром на то да ради и на хрватском језику, каже прати све узрасне категорије. Циљ јој је био да за библиотеку веже и оне који ће тек почети да читају – малишане из предшколских установа. „Направили смо свечаност од њиховог учлањења, прозивали их по имену и сваком уз аплауз уручивали чланску карту, позивали их да после са мамама и татама дођу у библиотеку”, прича Иванковићева. 
Уследио је квиз „Читам и скитам”, који је подразумевао чланство у библиотеци, читање одређене литературе, али и коришћење интернета кроз попуњавање онлајн упитника и других савремених помагала. „Трудили смо се да нове технологије буду наши сарадници у популарисању књиге и читања”, каже. 
Нове генерације током одрастања тражиле су и нове садржаје па је формиран и тинејџерски читатељски клуб. „У оквиру тога радили смо изложбе, виртуелне активности, обрађивали разне жанрове, а школску годину смо завршавали боравком од 24 сата у библиотеци, овде су спавали, повезивали се преко интернета са вршњацима у Осијеку. Тематска дружења, попут рецимо догађаја или ликова из старе Грчке, укључивала су не само читање већ и коришћење савремених уређаја, снимања”, каже Иванковићева и додаје да су јој ученици говорили да су касније много лакше полагати испите и савладати градиво. 
Најбоља библиотекарка Србије уверена је у тачност тврдње да када децу од малих ногу научите да читају, имаћете људе који умеју да мисле. 
У свом раду са младима укључивала је и мобилне телефоне, креирала са младим читаоцима кју-ар кодове, снимали видео-материјале, правили рекламе од познатих бајки и прича. „Дигитална технологија може бити наш савезник и млади су радознали и спремни да истражују, и увек је могуће везати их за занимљиве књиге.” 
Тренутно, на Дечјем одељењу у Суботици учлањено је око три хиљаде читалаца и Бернадица Иванковић каже да их мотивише не само на читање већ и на разговоре како би развијали своје вештине комуникације и излагања.