Немогуће је предвидети масовна убиства

Масовна убиства изазивају велику пажњу јавности и појачавају страх од криминалитета код грађана. Свет је у суботу потресла вест о злочину на божићном сајму у Магдебургу у Немачкој, где је Талеб А. (50) аутомобилом у помахниталој вожњи усмртио пет, а повредио више од две стотине људи. Само дан раније, младић (19) је у школи у Загребу у Хрватској убио ножем седмогодишњу девојчицу и ранио два ученика и учитељицу.

Србија ће памтити масовна убиства која су се догодила прошле године, 3. маја у школи „Владислав Рибникар”, где је страдало деветоро деце и радник обезбеђења, а рањено још шесторо, а само дан касније, 4. маја, у местима Мало Орашје и Дубона код Младеновца, где је убијено девет и рањено 12 младих људи.

Наш Kривични законик не познаје појам „масовно убиство”, већ је оно један од облика тешког убиства, инкриминисано као „убиство више лица”, за које се може изрећи казна доживотног затвора. Међутим, виновник злочина код Младеновца Урош Блажић осуђен је на 20 година затвора као млађе пунолетно лице, док дечак убица К. К. из школе „Владислав Рибникар” није кривично одговоран јер у време злочина није имао 14 година и налази се у психијатријској установи.

Судија Апелационог суда у Београду мр Сретко Јанковић изнео је податке о масовним убиствима код нас и у свету, у оквиру катедре „Право на живот” у Копаоничкој школи природног права.

Највише масовних убистава догађа се у САД, у просеку 30 случајева годишње, међу којима су и масакри у школама. У периоду од 2006. до 2020. године у САД је извршено 448 масовних убистава, са укупно 2.357 мртвих а 1.693 рањена. Истраживања су показала да је скоро половина Американаца забринута да ће постати жртва масовне пуцњаве, док једна трећина због овог страха избегава јавна места.

– Према дефиницији коју је дао Национални центар за жртве злочина у САД, масовне убице се разликују од серијских по томе што делују одједном убијајући велики број људи, делују насилно испољавајући свој бес и што, после извршења дела, извршавају самоубиство или гину приликом покушаја хватања од стране полиције, односно та убиства су акт очајања, немоћи, фрустрација, беса и непријатељства. Нека истраживања су показала да су масовне убице најчешће биле обични људи, односно људи за које нико не би ни претпоставио да су могли да почине тако ужасан чин – каже мр Сретко Јанковић.

Виновници масакра у школама најчешће су садашњи или бивши ученици, а судија Јанковић каже да се обично испостави да су то деца са менталним поремећајем који није препознат. Често имају историју деликвентног понашања, мучења животиња, или браће, сестара и родитеља, подметања пожара. Неки од њих користили су дрогу и алкохол и имали лош успех у школи.

– Обично такво дете јасно сигнализира околини да има проблем, на пример отвореном фасцинацијом насилним игрицама и филмовима или сатанистичким ритуалима, али овакви знаци често остану непрепознати, или ако су препознати – нису предузете адекватне мере да се детету помогне. Иако чине мали део глобалне стопе убистава, масовне пуцњаве у школама, која су починила деца или малолетници користећи ватрено оружје, имају значајан утицај на друштво, изазивају широку пажњу медија и колективни страх – каже судија Јанковић.

Истакао је да масовна убиства у највећој мери угрожавају право на живот, иако нису честа. Немогуће их је предвидети, али се могу идентификовати „високо ризичне особе” као потенцијални учиниоци.

– С обзиром на то да се највећи број масовних убистава врши употребом ватреног оружја, неопходна је стална контрола поседовања ватреног оружја и одузимање од грађана који га нелегално поседују.    Борба против екстремног насиља мора бити брига целог друштва, стална и систематска, а првенствено заснована на превентивним мерама. Та борба не сме бити кампањска и базирана на ад хок популистичким мерама, којима се жели смирити забринута јавност – истиче мр Сретко Јанковић.

Наглашава улогу породице, школе и медија, који морају бити ангажовани на стварању ненасилне културе, док надлежни државни органи морају осмислити превентивне мере којима ће се отклањати узроци агресивности и насиља.

– Гледање насилничких садржаја у детињству, кроз ТВ програме, филмове и видео-игрице, повећава ризик од прибегавања агресији у одраслим годинама код одређеног броја лица. То може довести до усвајања става како је примена насиља најбољи начин за решавање друштвених проблема – каже наш саговорник.

Неопходно је зато, истиче, преиспитати садржаје који се емитују кроз средства масовне комуникације, где значајнију улогу морају имати регулаторна тела за медије. Потребно је стално подизати свест о ризицима и опасностима које приказивање насилних садржаја носи са собом. Такође, када су у питању медији, судија препоручује осмишљавање мера које ће промовисати одговорно поступање према антисоцијалном понашању у медијима и избегавање поступака који подстичу агресивност и насиље.

Масовна убиства у Србији у 21. веку

Пре масовних злочина која су се догодила прошле године, од почетка 21. века у Србији је било још масовних убистава. У јулу 2002. године Д. Ч. (32) из Лесковца је аутоматском пушком убио седам, а тешко ранио четири особе. Убијени су његова супруга, њене две сестре и још четири особе из њихових породица. Убиства су извршена на три различита места. Мотив је био освета супрузи и онима који су, по његовом мишљењу, држали њену страну. Након злочина извршио је самоубиство.

Н. Р. (37) из Врања је у јулу 2007. године у селу Јабуковац код Неготина ловачком пушком усмртио девет, а тешко ранио два лица. По изјави чланова породице, стално је говорио да је на њега неко бацио „црну магију”, због чега је хтео да се освети комшијама, а лечен је од акутне параноидне психозе.

Љ. Б. (60) је у априлу 2013. године у селу Велика Иванча код Младеновца извршио најмасовније убиство у новијој историји Србије. У раним јутарњим часовима провалио је у четири куће у којима су живели његови рођаци и на спавању убио 13 људи, међу којима и двогодишње дете. После злочина извршио је самоубиство, а касније се сазнало да је његова породица имала историју душевних болести, те да је у детињству био злостављан.

Р. Ш. (54) из Сенте извршио је масовно убиство у селу Мартонош у близини Kањиже маја 2015. године, када је из ловачке пушке убио шест људи. Прво је у селу Ором убио родитеље своје бивше супруге, а затим је дошао у Мартинош где је убио своју снаху и још три лица. Kао разлог овог злочина наводи се патолошка љубомора, с обзиром на то да није волео снаху и сматрао је да је његова бивша супруга, од које се развео, крива за брак њиховог сина.

В. Р. (43), припадник БИА, у мају 2015. године пуцао је из хеклера у пословним просторијама у Нишу и убио пет својих колега, а три ранио. Званична саопштења дала су објашњење да је узрок „вијетнамски синдром”. Након што је ухапшен, извршио је самоубиство у затворској болници.

С. З. (37) је јула 2016. године у Житишту код Зрењанина усмртио пет младих особа, док је њих 20 задобило телесне повреде. Убиство је извршио пуцањем из аутоматске пушке на госте кафића, где је била и његова бивша супруга. Мотивом овог масовног убиства сматра се љубомора и нерашчишћени породични односи. Правноснажном пресудом осуђен је на казну затвора у трајању од 40 година.