Забадање трна у здраву ногу

Ниш – Реализација подухвата које је крајем лета и почетком јесени започело руководство Ниша конкретно се одвија минулих петнаестак дана. Подсетимо, на свим градским инстанцама усвојене су одлуке да се из локалног буџета за више од 6.000 радника нишких предузећа која су отишла у стечај исплате заостале зараде. Према утврђеној динамици, новац би био исплаћен у четири једнаке транше, до лета 2027. године. За ту сврху, из градске касе укупно би требало да буде издвојено 22 милијарде динара – за ову и наредне три године по око 530 милиона динара. Овим потезом, ново градско руководство изашло је у сусрет оправданим захтевима хиљада радника, који су деценијама протестовали и на други начин исказивали огорчење што су без своје кривице оштећени.

Процес пријављивања некада запослених у нишкој привреди, којима су закинуте зараде, и даље траје, а закључно са 20. децембром прву рату одштете добило је 1.850 радника. С обзиром на то да је реализација успешно започела, без обзира не поједина негодовања и исказане дилеме и сумње, ојачало је уверење да ће читав пројекат бити до краја и успешно окончан. Али да на читав хвале вредан подухват падне сенка, „заслужни” су управо поједини бивши радници предузећа која су потонула у стечају.

Догодило се да је откривено како једне повеће групе некадашњих радника Фабрике пумпи „Јастребац” уопште нема у списковима за обештећење. Реч је о више од 750 људи, чија имена нису наведена на попису који је градска управа добила од Агенције за стечајне управнике. А само тај списак се сматра релевантним, када су у питању исплате заосталих зарада.

Тако су се некадашњи инжењери, техничари и врхунски мајстори „Јастрепца” нашли у чуду, суочени с чињеницом да су тренутно без реалних изгледа да буду обештећени. Истина, већ пуна два месеца се говори да ће „главни списак” бити ажуриран и исправљен, али њихов проблем је био што дуго нису могли да утврде где, како и зашто је нестао попис с њиховим именима. А када су коначно открили истину, тек тада су од чуда занемели.

Елем, дознали су да списак с њиховим именима и подацима за колико година им зарађене плате нису исплаћене и колико треба новца да добију, заправо никада није ни достављен Агенцији за стечајне управнике, па самим тим није могао ни да буде предмет разматрања градских органа Ниша. А тај „пропуст” иде на душу њиховог представника, колеге из фабрике, вође на протестима, њиховог гласноговорника током безбројних акција изношења захтева за наплату заосталих плата. Другим речима, заказао је човек коме су највише веровали. А да „чудо” буде комплетно, на списку за одштету који није достављен граду Нишу, налазе се и он и његова супруга, која је такође радила у „Јастрепцу”. Болан пример како се несхватљивом ноншалантношћу може забости трн у здраву ногу – и то не само себи, већ и стотинама колега из некадашње Фабрике пумпи „Јастребац”.