Лабрадор Моки помаже ђацима школе „Милоје Павловић”

Лабрадор Моки први је пас у нашем граду који равноправно са ђацима има своје место у учионици. Њему су отворена врата Основне школе „Милоје Павловић” на Бановом брду, коју похађају деца са различитим сметњама у развоју.

Умиљати пас, једини у Београду, који је трениран да помаже у психотерапији и подршци деци са сметњама у развоју, постао је њихов пријатељ па су му они једногласно и дали име.

А колико је значајно да се младима уз образовање и стручну пажњу помогне и на овај начин, потврдила је Ксенија Секулић, дефектолог-олигофренолог из ове школе. Она оцењује да активности са терапеутским псима играју кључну улогу у развоју деце са сметњама у развоју јер пружају сигурну и подстицајну средину за учење и напредовање.

– Терапеутски пси помажу у развијању социјалних, емоционалних, комуникацијских и моторичких вештина. То доприноси благотворним ефектима терапије, која је уједно и забавна. У свакодневним активностима, деца развијају и важну повезаност са животињама, а то доприноси њиховој емоционалној и социјалној добробити, а побољшава се и фина моторика – објаснила је Секулићева.

Пас је стигао из Мађарске, а од ове школске године је свакодневно део школске породице.

Неколико кључних активности које се користе у терапијама са псима предочио је наставник превентивно-корективних вежби Немања Савић, лиценцирани водич терапијског пса, који каже да су на првом месту мажење и физички контакт.

– Мажење пса један је од најједноставнијих и најсигурнијих начина да се дете опусти и створи емоционалну повезаност. Помаже им да се смире, смањује анксиозност и стрес па они тако развијају позитиван однос према другим живим бићима. Физички контакт са псом омогућава деци да осете сигурност и љубав, што може позитивно утицати на њихову емоционалну стабилност – каже наставник Савић.

Следећи важан корак је игра са терапеутским псом.

– Бацање лопте, ношење играчке или учествовање у једноставним задацима могу побољшати моторичке и социјалне вештине детета. На пример, деца са сметњама у развоју могу учити како да правилно комуницирају са псом користећи једноставне команде као што су „седи”, „дођи” или „дај шапу”. Ово помаже у развоју координације покрета. Коришћење тунела и рампи, кроз које пас и дете заједно морају да прођу, побољшава координацију и равнотежу. Деца развијају способност да контролишу покрете у простору, док пас служи као мотивација за кретање кроз препреке, што додатно стимулише физички развој – прича овај лиценцирани водич и наглашава важност учења социјалних вештина.

Пси су изузетни социјални посредници јер могу помоћи деци да се отворе и разговарају са другима. Активности са псом могу бити прилика за учење дељења, стрпљења и уважавања, што су кључне вештине. Терапеут може користити пса као својеврсни алат за подстицање детета на интеракцију са вршњацима или одраслим особама, било кроз заједничко мажење, игру или обављање задатака.

Директорка осмолетке „Милоје Павловић” Александра Буковица подсетила је да се идеја за набавку пса за терапијски рад са децом јавила пре две године јер су они као образовна установа која прати иновације у земљи и свету схватили да то може помоћи њиховим ђацима. Од тада су упорно тражили пут којим би своју замисао спровели у дело. Имали су подршку донатора и људи добре воље јер осим многих стручних и законских процедура, које су неопходне за набавку пса, било је важно обезбедити и средства. У ту сврху организовали су разне догађаје, од базара до приредби, а помогли су им и креативни ђаци Гимназије „Руђер Бошковић”. Подршку је дала и Општина Чукарица, а како каже директорка, та сарадња је континуирана.

Осмолетка „Милоје Павловић” у Улици Милосава Влајића, коју похађа око 170 ђака са територије Чукарице, али и Раковице, Барајева и Младеновца у новембру прошле године обележила је пола века постојањa. Тим поводом запослени су урадили монографију и снимили филм о школи, као и документарац у коме је представљена биографија професора и народног хероја Милоја Павловића (1887–1941) чије име школа с поносом носи.

Професор Милоје Павловић, осим што је био изузетан педагог и директор гимназија у Крагујевцу и Ваљеву, остаће упамћен по љубави према отаџбини и ученицима, од којих није хтео да се одвоји пред стрељачким водом поручивши окупатору: „Пуцајте, ја и сада држим час”. Са својим ђацима, професорима и осталим житељима Крагујевца, стрељан је 21. октобра 1941. године.

Школа поред класичних одељења од првог до осмог разреда има предшколску групу и одељење за образовање одраслих и продужени боравак. Носилац је највећег признања које додељује дефектолошка струка за изузетан допринос и постигнуте резултате, за унапређење дефектолошке теорије и праксе.