На трансплантацију срца чека 41 особа

Директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” Милован Бојић изјавио је да је тренутно на листи чекања за трансплантацију срца 41 особа и истакао да је у тој здравственој институцији после 30 година извршено три трансплантације срца. Он је за К1 телевизију рекао да пацијенти који чекају ту операцију најчешће остају у институту неколико дана како би им се урадиле комплетне анализе и направио прецизан преглед стања, као и да се за њихово лечење користе најсавременији лекови који штите њихова срца од даљег пропадања. Према Бојићевим речима, циљ је да се пацијенти доведу у оптимално стање како би трансплантација имала смисла, преноси Танјуг.

Објашњава да поступак изгледа тако да најпре Центар за биомедицину обавести институт да постоји потенцијални донор – пацијент са можданом смрћу, са утврђеним параметрима, али се чека сагласност родбине. „Морам нагласити да је, када родбина да сагласност, бар пет или шест живота спасено”, рекао је, између осталог, Милован Бојић.

Додао је и да према званичним подацима Института „Батут”, 2019. године у Србији је од кардиоваскуларних болести умрло 56.305 људи, односно 151 особа дневно. „То је алармантна цифра и зато се морамо борити свим силама да тај проценат смањимо. Данас је број смањен на око 50.000, али морамо наставити да га смањујемо како би то било у корист наше државе и њене будућности”, рекао је Бојић.

Један од три пацијента којима је извршена трансплантација срца јесте и бивши фудбалер Милош Шестић, за кога Бојић каже да је оперисан 29. новембра, а да ће Нову годину дочекати код куће. „То је за нас, лекаре и све запослене који смо бринули о његовом здрављу изузетно значајна вест. Његови пријатељи и спортски радници, које одавно нисам чуо, непрестано су звали, показујући огромну подршку. Ово је велика и охрабрујућа вест за све оне који чекају трансплантацију. Шестић је посебан и легендарни фудбалер. Његово срце је ушло у фазу срчане слабости, повремено функционишући добро, а повремено лоше. Дошао је у ситуацију да је његов срчани мишић толико пропао да, упркос свим нашим мерама и методама лечења, најквалитетнијем могућем третману, једина шанса била трансплантација срца. То је био додатни изазов јер Шестић има 69 година, што је доња граница за трансплантацију, а уз то је имао и придружене болести”, рекао је Бојић. Као посебан изазов он је навео то што је донорско срце које је институт добио имало 65 година.