Мањак јабука на пијацама

Већина држава Европске уније суочава се са падом производње јабука у прошлој сезони, и то најтраженијих сорти. Због тога се већ осећа и мањак воћа на пијацама, док цене у малопродаји расту.

На једном од највећих светских сајмова јабука у Италији произвођачи, извозници и стручњаци недавно су говорили о изазовима са којим се суочавају произвођачи.

Како је пренео „Иструфрут”, према подацима Светске асоцијације произвођача јабука и крушака, овогодишња берба у државама Европске уније специфична је по мањку јабука на пијацама и свежег воћа и у преради. Пад производње у односу на 2023. забележен је код две основе сорте: „гале” и „златног делишеса” и то за 10, односно 11 одсто.

Истовремено, „црвени делишес” родио је за петину боље него годину дана раније, док су приноси нових сорти добри, али једнаки прошлогодишњим. Заједнички закључак стручњака и произвођача јесте да су узрок свеукупног пада приноса лоши временски услови који су пратили производњу јабука. Посебно пролећни мраз који је захватио већи део Европе. Према подацима од прошлог месеца, годишње залихе јабука мање су у многим земљама – што указује на ниже приносе – осим у Италији, Шпанији и Швајцарској. Њихове резерве су у поређењу са претходном годином увећане. Француска је имала смањење производње за три одсто. Јужни Тирол, као синоним квалитетних засада, бележи стандардно добре резултате. Европски извоз у Јужну Америку такође, упркос логистичким проблемима због геополитичке ситуације. Како се могло чути, иако малопродајне цене можда расту, произвођачи се боре да покрију трошкове.

Доминик Вознијак, представник узгајивача јабука, говорио је о Пољској, која је највећи произвођач у ЕУ. Изазови са којима се Пољаци суочавају слични су као и код осталих. Потврдио је да је принос смањен, а препоручио је спровођење стратегије диверсификације заједно са националним промотивним кампањама за стимулисање потрошње.

Професор Зоран Кесеровић с Пољопривредног факултета у Новом Саду каже да је у Србији принос мало мањи у односу на 2023. годину. Али имамо пад у односу на ранију производњу, и то за око 130.000 тона у односу на некадашњи просек.

Произвођачи се, како каже, суочавају с растом трошкова производње, који су некада били од 12 до 19 евроценти по килограму, а сада су 25 евроценти и више. Порасле су и дневнице за бераче, што све укупно смањује приходе.

Када је реч о сортименту, он сматра да Србија мора да се окрене сортама „златни делишес”, „грени смит” и „гала”, као и да „ајдаред” треба да задржи своје место. Према његовом мишљењу, са „црвеним делишесом” треба да завршимо, јер ова сорта дефинитивно има проблема са измрзавањем и отпадањем плодова.