Проблеми са килограмима и високим притиском

Суботица – У време празника вероватно најмање што жели да се чује јесте савет да се „пробуши кашика” и одмакне од тешке, зачињене и слане хране, а управо је то оно што Суботичанима саветују здравствени радници након што су годину дана радили превентивне прегледе грађана.

Четрнаест година заредом стручни тимови Дома здравља, Завода за јавно здравље и суботичке организације Црвеног крста организују акцију „Селу у походе”. Тако се сваког месеца у једној приградској месној заједници раде прегледи становништва за које није потребно заказивање. Циљ је да се мобилише народ на контролу здравља и да се превентивна здравствена заштита омогући и мештанима ван центра Суботице.

Ови прегледи обухватају мерење крвног притиска, контролу шећера и масноће у крви, одређивање крварења у столици, а рађено је и израчунавање популарног БМИ индекса, односно индекса телесне масе, анализа композиције тела, што је подразумевало одређивање процента маси, воде, мишићне и коштане масе. Од априла до новембра рађени су и офталмолошки прегледи дијабетичара, док су у средњим школама волонтери Црвеног крста одржали низ интерактивних радионица. Како је објаснио Зоран Миловановић, сарадник Црвеног крста, под акцијом „Селу у походе” одвијао се низ здравствених, социјалних и едукативних активности.

Сумирајући резултате овогодишње акције, потврдило се искуство из претходних година да на прегледе више долазе жене него мушкарци: две трећине у односу на трећину прегледаних. Претежно ове медицинске услуге користе старији, те је тако најбројнија прегледана популација имала више од 65 година. За то, кажу, има више разлога, није само у питању демографско старење становништва већ и чињеница да се прегледи раде у преподневним сатима.

Контрола крвног притиска показала је да повишени притисак има 35,7 одсто од преко 400 прегледаних, а чак 20 особа имало је екстремну вредност крвног притиска од преко 200/100. Више од трећине, или 37,5 одсто, имало је повишене вредности гликемије, односно шећера у крви, свака четврта особа имала је повишени ниво холестерола, изнела је податке др Верица Дроњак, начелница Превентивног центра при Дому здравља.

Две трећине прегледаних који су стали на вагу имали су вишак килограма, а међу њима већина је била у рангу гојазности, чак 45 одсто. Др Нада Косић Бибић, начелница Центра за промоцију здравља у Заводу за јавно здравље, каже да су већином жене у категорији предгојазности, што је БМИ између 25 и 29,9 килограма по квадратном метру, док су мушкарци бројнији у категорији гојазних. Међутим, оно на шта здравствени радници скрећу пажњу је да је највише гојазних особа узраста од 46 до 55 година, што значи да су у активном, радном животном добу. „У руралним месним заједницама високо је заступљена гојазност, подједнако и код жена и код мушкараца. Важно је указати да са порастом индекса телесне масе расте и ризик за развој разних поремећаја здравља”, каже др Косић Бибић.

Сумарна анализа кретања здравља становништва у приградским месним заједницама планирана је за наредну, јубиларну годину, али већ сада се може рећи да број гојазних људи расте. Према речима др Наде Косић Бибић, чињеница да нисмо успели да зауставимо пораст гојазности становништва присутна је и на националном нивоу, а забрињавајуће је да је све присутнија и код деце и младих. Према њеним речима, просечни индекс телесне масе померио се од 27 или 28 ка 30.

Прегледи офталмолога, нарочито код особа које имају дијабетес, такође су указали на то да већина пацијената нема добро регулисану хроничну болест, те да је просечна вредност шећера у крви код прегледаних износила 6,7, а да је више од половине имало већ патолошке промене на мрежњачи ока.

Због свих ових података здравствени радници понављају да је потребна редовна контрола здравља, придржавање савета лекара, и уношење бар малих промена у корист здравих животних навика јер оне могу значајно да побољшају квалитет свакодневног живота.