Трампове територијалне амбиције нису шала

Када је премијеру Џастину Трудоу предложио да Канада постане 51. америчка држава не би ли избегла високе царине и уштедела на порезима и одбрани, свет је Трампову понуду тумачио као недипломатски испад државника који је занат дуже пекао као трговац него као политичар.

Убрзо је постало јасно да се Доналд Трамп не шали и да има планове за територијално проширење Сједињених Америчких Држава. Новоизабрани председник је због заштите безбедносних и трговинских интереса САД позвао на успостављање контроле над Панамским каналом и поново покренуо питање куповине Гренланда. Овим је његова политичка филозофија сажета у слогану „Учинимо Америку поново великом” добила експанзионистичку димензију.

Трампове територијалне аспирације ипак нису изненађење. Будући амерички председник је често у својим иступима сугерисао како не сматра суверенитет граница других држава светим. Када су руске трупе ушле у Украјину његов први коментар није била осуда покушаја узимања територије друге земље, већ запажање како је реч о „генијалном чину” Владимира Путина. И сада када Трамп као тражи хитан договор Москве и Кијева, он изричито не говори о неповредивости граница Украјине.

Дан пошто је оптужио Панаму да диже цене америчким бродовима који прелазе канал „претећи” да ће, уколико се то не промени, одустати од споразума из доба Џимија Картера, који је Панами вратио сву контролу над зоном канала, Трамп је именовао Кена Хауера, суоснивача „Пејпала” за амбасадора у Данској. Тим поводом је поручио путем друштвених мрежа: „У сврху националне безбедности и слободе широм света САД сматрају да су власништво и контрола Гренланда апсолутна потреба.”

У оба случаја Трамп покушава да ограничи амбиције Пекинга. Када каже да је забринут да би канал могао пасти у „погрешне руке” он мисли на Кину, чији су бродови други по величини корисник овог пловног пута. Фирма са седиштем у Хонгконгу контролише две луке у близини канала, али Кина нема контролу над самим каналом дугим 82 километра који повезује два океана – Атлантски и Пацифички.

Што се тиче покушаја аквизиције највећег острва на свету, где су Кинези већ отворили два рудника уранијума и ретких минерала, Трамп се руководи тезом професора Волтера Бербрика на поморском ратном колеџу, који је рекао: „Ко држи Гренланд, држаће Арктик. То је најважнија стратешка локација на Арктику, а можда и у свету.”

Није изненађујуће што је влада Гренланда одмах одбацила Трампов захтев поручивши да „нису на продају”, као што је то учинила 2019. године, када је први пут изнео ту идеју. Канцеларија данског премијера била је опрезнија, у саопштењу је поручила да се влада „радује сарадњи са новом администрацијом” не коментаришући Трампову понуду.

Иако је председник Хари Труман у два наврата, 1946. и 1947. године, покушавао да купи Гренланд од Данске за 100 милиона долара у златним полугама, мало је познато да је Трампа током првог мандата за идеју да се Америци припоји ова геостратешка значајна локација загрејао његов богати пријатељ Роналд С. Лодер, наследник њујоршке козметичке компаније „Есте Лодер”. И пре него што је током првог мандата Трамп отказао своју посету Копенхагену јер премијерка Мете Фредериксен није хтела да разговара о продаји Гренланда, председник је разматрао опције како да САД дођу у посед леденог острва.

Мајлс Тејлор, шеф Одељења за унутрашњу безбедност у првој Трамповој администрацији, рекао је за МСНБЦ како је Трамп питао њега и друге званичнике 2018. године да ли би САД могле да замене Гренланд за Порторико, јер, по Трамповим речима: „Порторико је прљав, а људи сиромашни.” То се, како каже, дешавало пре него што је ураган „Марија” опустошио ово карипско острво.

Када је у питању Панамски канал, Бењамин Гедан, директор Програма за Латинску Америку у Међународном центру „Вудро Вилсон” у Вашингтону, каже да постоји веома мало простора за поновно преузимање пловног пута другим путем осим нове инвазије САД на Панаму. Што се тиче Гренланда, стручњаци за Арктик су опрезнији. Марк Џејкобсен, ванредни професор на Краљевском данском одбрамбеном колеџу примећује да су политичари у Копенхагену били бесни због Трампове нове понуде, али за „Њујорк тајмс” каже да би Гренланђани, који су дуго тражили независност, могли да покушају да ово искористе као прилику за даље јачање економских веза са САД.

Од 2009. године Гренланд има право да прогласи своју независност. Али огромна територија од 2.166.086 квадратних километара прекривена ледом, на којој живи 56.000 људи и даље у великој мери зависи од Данске. Интересовање Трампа за Гренланд помогло је да дође више америчких инвестиција као што су туризам и рударење ретких минерала потребних за напредне технологије.

„Да ли је било лудо када су САД преузеле Аљаску, или када су изградиле Панамски канал?”, питала је Шери Гудман, бивши званичник Пентагона и виши сарадник у поларном институту центра „Вилсон”.

Гудманова, ауторка књиге „Множитељ претњи: клима, војно руководство и борба за глобалну безбедност”, која је делимично усмерена на Арктик, истиче да Вашингтон има снажан интерес да осигура да Кина не развије снажно присуство на Гренланду – прагу Америке.