Кафане сa историјом

Оне су некада биле места где су се водиле „озбиљне” политичке дебате, писале песме и налазила инспирација за њих, заљубљивали млади, а представљале су и састајалишта људи различитих професија који су се опуштали уз звуке познатих песама.

Српска престоница имала је прву кафану у Европи, а према записима који су наведени у књизи „Механе и кафане старог Београда”, аутора др Видоја Голубовића, напомиње се да је она отворена на Дорћолу давне 1522. године, а да су гости у њој могли да поруче само кафу.

То је била већа кућа која је могла да прими више људи, а највећи број гостионица и кафана отворен је крајем 19. и почетком 20 века, па је престоница Србије, према неким проценама, тада на сваких 50 становника имала по једну кафану.

Према речима стручног сарадника у Заводу за заштиту споменика културе града Београда Биљане Мишић, кафана „Знак питања” у Улици краља Петра једна је од најстаријих и најпознатијих, а подигнута је 1823. године на иницијативу кнеза Милоша Обреновића и ужива статус споменика културе још од 1946.

Предање каже да је у ту кафану често свраћао Вук Стефановић Караџић, а у њој је био постављен и први билијар у престоници, док је значајна била и као прво читалиште „Српских новина”.

Мењајући често власнике, кафана је пословала под различитим именима – „Код пастира” и „Код Саборне цркве”, а крајем 19. века, на захтев црквених и државних власти, морала је да промени име, па је нови власник, не знајући како да је назове, на нову фирму ставио само знак питања, а тај назив задржан је до данас.

И многе друге кафане у Београду имају необично порекло и занимљиву историју.

Зграда у којој се налазила позната београдска кафана „Три листа дувана” на углу Булевара краља Александра и Улице кнеза Милоша подигнута је осамдесетих година 19. века, а била је позната по томе што је у њој инсталирана прва телефонска линија у Београду.

У тој кафани, која је споменик културе још од 1981. године, први пут су телефон „испробали” војни министар Теша Николић и инжењерски капетан Коста Радосављевић.

На њеном месту данас се гради пословни центар који ће носити исти назив као кафана.

Многе кафане на територији београдских општина, пре свега Јанићева кафана у Остружници, механа Узун Мирка Апостоловића у Обреновцу, Манакова кућа и „Руски цар”, представљају појединачне споменике културе, док се знатан број налази и у оквиру заштићених културно-историјских целина.

Популарна кафана „Три шешира” у Скадарлији налази се у оквиру амбијенталне целине која је заштићена, а име је добила по радњи за производњу шешира на истом улазу. После рушења до тада најпознатије кафане „Дарданели” 1902. године, која се налазила на месту Народног музеја на Тргу републике, у новој кафани на Дорћолу наставили су да се окупљају градски боеми, па су у њу редовно свраћали Бора Станковић, Жанка Стокић, Ђура Јакшић...

У књизи Видоја Голубовића наводи се да су многи хроничари забележили да је име кафане било веома популарно, па свуда у свету где су Срби отварали кафане нека је носила назив „Три шешира”.

На местима многих београдских кафана које су биле популарне крајем прошлог века данас се налазе кафетерије, барови, снекови или ресторани брзе хране.

Тако чувена кафана „Под липом”, на углу Македонске и Улице Лоле Рибара, која је била место окупљања студената, али и београдских боема и писаца и у којој је стално био препознатљив мирис шљивовице и пребранца, затворена је пре неколико година, упркос оштром опирању сталних посетилаца који су тада упутили проглас против њеног затварања.

У подруму „Липе” радила је једна од првих пицерија у Београду, где се чекало на место да се седне и где је новитет била пица са феферонима која је имала посебан мирис и укус.

Увек је била пуна, а средовечни Београђани присећају се и данас келнера у белим кошуљама који су опомињали младе да није културно љубити се на јавном месту или флекати столњаке. Сада се ту налази пицерија „Пица хат”, где млади после радног времена често долазе на ручак.

Сличну судбину доживело је и неколико других познатих кафана као што су „Домовина” (претворена у кафетерију познатог ланца „Speak Easy”)  и „Смедерево” (првобитно био џез-клуб „Синатра”, а сада фиш-бар).

Култни ресторан „Трандафиловић”, у којем су дане проводили становници Врачара дружећи се са чувеним Минимаксом, глумцем Драганом Николићем, Момом Капором, Оливером Катарином, али и другим личностима из јавног живота, затворен је.

Генерацијама Београђана, који су ову кафану сматрали другим домом, она ће бити само део успомена на дане у којима су слободно време проводили уз хладно пиво и добру храну.