Први центар научне инспирације

Изложба са више од 30 интерактивних и едукативних експоната која на популаран начин приказује научне појаве, открића о човеку, Земљи, технологији и свемиру, планетаријум са 36 места за седење, глобус пречника три метра који емитује више од 500 различитих пројекција користећи НАСА базу података, дечји научни кутак, ресторан, књижара, научни кафе у којем робот служи кафу... део је понуде Палате науке у Улици краља Милана 11, Задужбине Миодрага Костића. У обнову столетног здања која је трајала дуже од годину дана уложено је више на 25 милиона евра. Тако је зграда некадашње Јадранско-подунавске банке од 5.500 квадрата постала први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији и највећи у региону.

У Палати науке постоји и 20 научних центара, од којих је 19 успостављено у сарадњи са Електротехничким факултетом у Београду, а један је центар за дигитализацију Радио-телевизије Србије. У њима се обављају истраживања у различитим научним областима – од роботике, вештачке интелигенције и холографије, преко електроенергетике, биомедицине и телекомуникација, до индустријске аутоматизације и три де звука.

– Миодраг Костић основао је задужбину са жељом да остави трајну вредност српској науци и друштву. Иако је ово круна његовог филантропског деловања, за нас је отварање Палате науке много више од успостављања задужбине која носи његово име. То је улагање у будућност, технолошки напредак и иновације, као и у наше таленте који ће бити покретачка снага развоја Србије. Поред истраживања која ће се одвијати у 20 научних центара, важан циљ Палате науке је и популаризација науке. Посебна пажња посвећена је садржајима за основце и средњошколце, али ово је центар научне инспирације за све генерације – од деце и младих до академске и научноистраживачке заједнице – каже Александар Костић, члан Управног одбора Задужбине Миодрага Костића.

Радно време Палате науке је од уторка до петка од 10 до 18 часова и суботом и недељом од 11 до 19 сати. Улазнице се могу купити на благајни, као и онлајн на сајту.

Столетно здање раскошног ентеријера

Некадашње здање Јадранско-подунавске банке подигнуто је 1924. године према пројекту немачког архитекте Аугуста Рајнфелса. Објекат није споменик културе, али се налази у оквиру просторне културно-историјске целине „Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду” која је културно добро, обликовано је у духу архитектуре академског класицизма, са богатом архитектонском и скулпторалном пластиком на фасадама – рад вајара Лојза Долинара и Томе Росандића.

Раскошан ентеријер пројектован је у модерном стилу ар декоа, говорио је о моћи тадашње банке и њеном угледу у свету, где је до краја Другог светског рата имала филијале у више од двадесет градова. У унутрашњости овог објекта истиче се, између осталог, кружна шалтер сала са фонтаном за коју је скулптуру Афродите извео вајар Петар Палавичини.