Београду не опраштају водећу улогу на Балкану

Србија је, по ко зна који пут, једна од централних тема дебате пред председничке изборе у Хрватској. Упркос нетрпељивости и разликама између учесника, њихови ставови према нашој земљи су их, бар на тренутак, измирили. Србија је на ХРТ-у толико спомињана да ће можда постати и пракса да хрватске дебате почну да прате и Срби. Председнички кандидат Миро Буљ казао је да они не могу допустити да Хрватска постане „Вучићев пашалук”. „Ми у овом тренутку финансирамо српске ’Новости’ Милорада Пуповца, који стоји на четничком дернеку у Бачкој Паланци уз Вучића, који вређа Хрватску”, казао је он. Након њега је Томислав Јоњић рекао да је „потребно вратити дванаестак хиљада хектара окупиране хрватске земље, која се и даље налази под српском окупацијом и потребно је изгубити илузије да постоји нека грађанска Србија којој треба подилазити”.

Марија Селак Распудић је навела да када се говори о Србији говори се и о Црној Гори. „Кад Србија буши Црну Гору, тиме буши нашу јужну границу. Па тако како ви објашњавате, господине Милановићу, да сте у Црној Гори, поново не бивајући храбар, као што сте храбри унутар Хрватске критиковали чињеницу да су четничког војводу Мандића оправдано прогласили персоном нон-грата”, казала је она. Говорећи о председнику Србије Александру Вучићу рекла је да са „хушкачем нема преговора”. „То не зато што ми не желимо да сарађујемо, већ зато што је тај човек пре неки дан шетао по Дубровнику и нас поучавао око српске агресије на Хрватску и није ствари хтео да назива правим именом”, рекла је она. Рекла је и да „смо својевремено имали амбасадоре, особе које су питале да ли треба спуштати заставу на пола копља када се слави годишњица ’Олује’” „Такви су нас људи представљали у Србији. Када ја будем председница Републике Хрватске, нећу дозволити да на такав начин постављамо дипломатске представнике. То је конкретна ствар коју можемо учинити тако да се зна ко је Хрватска, а ко Србија и шта се догађало за време отаџбинског рата”, рекла је она.

Још једна кандидаткиња, Бранка Лозо, тврди да Србија мора да плати ратну одштету, „призна агресију на Хрватску” и призна и обележи „постојање концентрационих логора за Хрвате на територији Хрватске”. Лозо је казала да Србија не жели у ЕУ, већ све вуче „за нос”. „Изигравају неке жртве што им повијесно гледано изванредно иде од руке”, казала је она и истакла да за било какав „озбиљан разговор на ту тему”, Србија би морала да ,,каже где су 1.800 несталих, да врати културно благо хрватске архиве”. Нагласила је да је посебан проблем и политика српског света.

Врхунац дебате, који је изазвао и највише реакција српских званичника, била је изјава Иване Кекин, која је казала да је Хрватској „стратешки интерес да у Србији на власти буде грађанска и демократска опција”, што са Вучићем, како је рекла, „очито није могуће”. На овај иступ реаговала је председница Скупштине Србије Ана Брнабић, која је казала да је стратешки интерес Хрватске да се сруши председник Србије Александар Вучић насилно и недемократским путем и истакла да Хрватска не може да се помири са тим да ће Србија први пут у историји бити испред те земље по БДП-у, преноси Танјуг. Брнабићева је рекла да је стратешки интерес једне земље нешто што је тој земљи приоритет над приоритетима и уколико је то за Хрватску да Вучић не буде на челу Србије, то значи да ће сви и све институције, а понајвише безбедносне и обавештајне, бити усмерене да се тај интерес те земље оствари.

Навела је да је Вучић желео да Србија реши сва отворена питања са Хрватском, али да Загреб жели да реши само питања која су у њеном интересу и да потенцира причу о несталим особама, а изоставља српске жртве и причу о несталим Србима. Додала је да је Хрватска до пре десет година била неприкосновена када су у питању у ауто-путеви, али да се то променило и да је Србија данас испред те земље. Истакла је и да се Вучић не либи да прича о српским жртвама и о деведесетим, да не бежи од тога шта смо ми чинили, али да не дозвољава да се заборави шта су чинили Хрвати, као и да се цео свет пред сваку годишњицу „Олује” подсети шта је Хрватска у сарадњи са америчким трупама урадила 1995. и да је спровела највеће етничко чишћење у Европи од Другог светског рата.

Брнабићева је казала да хрватски политичари говоре о демократској и грађанској Хрватској која, како каже, не дозвољава Александру Вучићу да оде у Јасеновац и да као потомак жртве из тог логора, положи цвеће и упали свећу. Нагласила је да легитимни стратешки интерес једне земље није мешање у унутрашња питања друге државе што, како је рекла, Хрватска ради.

Огласио се и потпредседник Владе Србије Александар Вулин и казао је да „сви мисле да Србију треба економски и војнички сломити, а први и најважнији корак је срушити Александра Вучића”.

Један од кључних разлога за посвећивање толике пажње Србији у хрватским медијима и предизборним кампањама је, како оцењује политички аналитичар Срђан Граовац за наш лист, то што је Балкан једини простор на ком Хрватска може да има утицај. „Колико год то бесмислено звучало, Хрватска је уласком у ЕУ желела да се извуче са Балкана и да почне да остварује утицај у централној Европи. Међутим, у њој постоји јак утицај Мађарске, Словачке и Чешке, и због тога се она окреће назад Балкану у жељи да има водећу улогу”, казао је Граовац. Нагласио је да је од доласка Вучића на власт та улога припала Србији.

„Утицај Србије је већи због његовог утицаја у међународним односима. Шта год мислили о Вучићу, имао је састанак са Макроном и Шолцом, Ангела Меркел је дошла у опроштајну посету, имао је велики број сусрета са Путином и Си Ђинпингом. То Хрватској смета, и она жели да ограничи утицај наше земље. Зато су усмерени на Србију, и желе да буду доминантни, јер то не може да оствари у централној Европи”, казао је Граовац и закључио да упркос томе што је Хрватска чланица ЕУ и НАТО, не успева да се наметне као водећа земља.

Брнабићева: Студентске блокаде организоване из „Блокадне кухарице”

Ана Брнабић је за ТВ Хепи говорила и о блокади факултета у Загребу 2009. године, која је описана у књижици Центра за анархистичке студије, а аутори су непознати и колективно је потписују студенти Филозофског факултета у Загребу. Она је казала да су и студентске блокаде на факултетима у Србији организоване из „Блокадне кухарице” и додала да оно што се дешава на факултетима нема никакве везе са домаћим законима, са институцијама на факултетима и са студентским парламентима и поновила да на нашим универзитетима не постоје пленуми. „Када читате ’Блокадну кухарицу’ онда разумете шта се дешава на нашим факултетима”, навела је она.

Додала је да окупљање на Славији нема везе са студентским окупљањима, већ да је то политичко окупљање чији је једини циљ политички захтев, а то је смена Александра Вучића. „Како смо дошли до тога? Од ’Блокадне кухарице’. А онда долазимо до тога да је у ствари стратешки интерес Хрватске смена Александра Вучића”, рекла је Брнабићева. У „Блокадној кухарици” се описује како функционише централно тело одлучивања на факултету, а то је пленум. На њему се одлуке доносе већином, нема истакнутих појединаца. Пред медије студенти у блокади такође излазе као колектив, јер се, како се у књизи наводи, избегава персонализација коју медији управо траже. Поред пленума, организују се радне секције и групе које се баве појединим важним питањима. Највећи део „кухарице” посвећен је организовану пленума, који се сматра елементом непосредне демократије.

П. Р. 

Крвава рука дошла из Албаније

Симбол крваве руке, који је обележје тренутних протеста у Србији, на нашим просторима је први пут виђен 2003. године, кад је у Тирани основана невладина организација МЈАФТ! (Доста), која је исте године покренула кампању против корупције. Крвава рука је постала симбол саме организације. Њен циљ је борба против политичких скандала и друштвене неправде. Она је, према доступним подацима, финансирана од стране америчких фондова, поготово УСАИД-а. Води је Алдо Меркочи.

П. Р.

Подршка протестима у фокусу загребачких листова

Осим што је Србија у фокусу председничких кандидата у Хрватској и њихових дебата, медији из ове земље, такође се и даље свакодневно баве унутрашњим питањима њима суседне државе, нарочито протестима на улицама Београда и других градова. Након трагедије у Новом Саду, како пише загребачки „Индекс”, Србија у 2025. улази са бременом озбиљне друштвене и политичке кризе. „Стисак против Вучића је све јачи”, тврде они. На улицу се, како сматрају, излио бес усмерен ка власти. „Вечерњи лист” поставља питање „да ли ово значи да је Вучић уздрман”. Ова два медија, као и „Јутарњи лист”, пренела су и скандирање навијача Црвене Звезде против председника Србије. „Вечерњи лист” каже да је Србија лидер у теоријама завере, да Вучић прави спин да су Бугари криви за неотварање кластера 3, као и да је за то криво „зло домаће”. Србију називају „Вучићленд”, а српски председник, како наводе, говори да су протести опозициони и дело страних служби јер не зна, како тврде, на који начин да им се супротстави. Ови протести су, како уверавају, највећа криза његовог режима.

П. Р. 

Павле Грбовић у одбрани Иване Кекин

Након поста о поруци Иване Кекин на мрежи „Икс”, огласио се и председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић, који је критиковао негативне поруке на рачун учеснице хрватских председничких избора. „Кандидат је кандидаткиња. Не презива се Кекић, већ Кекин. Није рекла да је интерес да буде грађанска опција, већ да не буде Вучић. Што показује да је на Балкану довољно да не знате баш ништа ни о чему и квалификовали сте се да будете ’националиста’ и ’суверениста’”, поручио је Грбовић.

П. Р.