Закон тера у приватизацију

Светска економска криза пролонгираће приватизацију преосталих друштвених предузећа у Србији. Интересовање инвеститора, било оних домаћих или страних, за понуђене фирме није велико, па због тога предузећа која из првог пута нису добила власника, ни на аукцији, ни на тендеру, морају на поновну продају.

Репризно тражење власника, међутим, подразумева нижу цену.

У последњих пола године било је више неуспешних него позитивних примера тендерских продаја. Агенција за приватизацију пре неки дан саопштила је да ни други тендер за ИМТ није успео, заинтересованих није било ни за спољнотрговинску кућу „Прогрес”, аранђеловачки „Електропорцелан”, а и продаја Јата, који је био перјаница најављене приватизације јавних предузећа, остављена је за нека боља времена.

Законски рок за окончање процеса приватизације друштвеног сектора је крај ове године. Међутим, то не значи да ћемо се у том року и опростити од овог вида власништва. Сва непродата предузећа с друштвеним капиталом морају да започну овај процес до тог рока, у противном – следује им ликвидација. Предузећа која су започела приватизацију, новог власника ће, сва је прилика, тражити и током наредне године. Из искуства досадашњег тока приватизације, можда и дуже.

Сада, на крају приватизације, не могу се очекивати неки већи износи за понуђена предузећа, па ни већи буџетски приходи од продаје. Међу непродатима нема добрих фирми. Евентуално неколико звучних имена социјалистичке привреде с некретнинама на добрим локацијама. Управо због тога што је већ извесно да актуелна светска криза обара цену непродатих предузећа, у јавности се ових дана поставља питање да ли преостала приватизација може да застане. И то до тренутка који се не би квалификовао као распродаја друштвене својине. Другим речима, уколико ће се у случају Јата чекати бољитак у светским економским приликама, зашто тај аргумент не би могао да се примени и на предузећа с, конкретно, великом имовином, која су сада у ситуацији да буду продата за мале паре?

У Министарству економије кажу да неће бити одлагања завршетка приватизације.

– Нема разлога да се разматра питање одлагања. Закон предвиђа да јавни позив за сва преостала друштвена предузећа за која још није започет процес приватизације буде објављен до 31. децембра 2008. године. У циљу успешног завршетка приватизације, а узимајући у обзир глобалну финансијску кризу, Министарство економије је покренуло иницијативу, а влада је усвојила, да у тендерским приватизацијама и приватизацијама путем продаје имовине из реструктурисања купцима омогућимо продају на рате. Купац, уз одговарајуће гаранције, има могућност да 30 одсто цене плати одмах, а осталих 70 одсто на пет једнаких годишњих рата. То је један од начина како да се амортизују последице финансијске кризе, каоидасепроцесприватизацијеспроведеуспешноузаконскипредвиђеномроку – кажу у Министарству економије.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, каже да приватизација мора да се оконча. По његовим речима, приватизација се не спроводи да би се остварили приходи, већ да би се нашао добар власник и да би она постала економски ефикасна. Наш саговорник каже да ни у једној земљи транзиције ти приходи нису били нешто што их је усрећило. Цела Русија, на пример, инкасирала је од приватизације десет милијарди долара. Важно је посао завршити јавно и транспарентно. Свака роба има свог купца.

– Не знамо колико ће актуелна криза да траје, можда пет година. Па зар пет година да чекамо да се заврши приватизација? Шта ће у међувремену бити с тим предузећима, она ће пропасти пет пута. Највећа корупција је у друштвеним предузећима која су у приватизацији годинама. Ту се дешава такозвана спонтана приватизација, јер директор и менаџмент склапају штетне уговоре. То је есенција корупције – објашњава Шуковић.

Овај стручњак подсећа да се овај процес код нас спроводи пуних 20 година, а да још није окончан. Први закон о приватизацији, онај Анте Марковића о друштвеном капиталу, донет је 1988. године.

Сами смо криви што смо дошли у ову ситуацију. Кад се нешто одуговлачи, увек постоји ризик да се упадне у неку неповољну позицију. Сем тога, уколико толико одлажемо ову приватизацију, колико ћемо тек одлагати приватизацију јавних предузећа? По тој логици, она би требало да траје деценијама. Прекомерна јавна потрошња добрим делом је резултат неефикасног јавног сектора – каже Шуковић.