И пужеви "беже" из Никшића

Никшић – Мало се који град у Црној Гори попут Никшића може "похвалити" са толико пропалих пројеката у које су узалуд улагани милиони евра. Набрајање свих неуспеха у последњих пола века значило би прављење дугачког списка, али ваља подсетити на, рецимо, започету и никад незавршену изградњу ХЕ у месту Озринићи, где је готово "све урађено" само вода није доведена. Или на Дом револуције у строгом центру града са више од 20.000 квадрата, који је грађен готово две деценије. Изградња је обустављена пре десетак година.
Пројекти по околним селима никада нису остварени, иако су громогласно најављивани. Читава еуфорија око развоја и сам процес производње у неким погонима прераде и обраде кратко су трајали. Данас су то напуштене хале и пољопривредна земљишта.

Пропадају и најновији пројекти у које су поједини житељи града уложили позамашан новац задужујући се код црногорских или других банака. Таква је ситуација на подручју Никшића, али и у општини Цетиње, где је црногорска влада најавила препород села у Катунској нахији.

У месту Брод, удаљеном шест километара од Никшића, у Месној заједници Вир, пре пет година Ацо Думовић изградио је узгајалиште пужева уз савет и пројекат стручњака из београдске фирме "Алименти натурали". Закупио је овај Никшићанин око пет хиљада квадрата земље, испоштовао све европске стандарде надајући се доброј заради.

– Уложио сам око 20.000 евра у објекат, обезбедио храну и водоснабдевање. Одговорни из фирме "Алименти натурали" обећали су нам да ће увести пужеве из Италије, међутим, преварили су нас. Увезени су пужеви из Србије, са образложењем да је реч о веома квалитетној врсти мекушаца који ће након године улагања донети добру зараду. Веома брзо се показало да пужеви нису били високог квалитета и да су мој труд и улагања били узалудни. Пропала је не само моја, већ и на десетине других фарми на подручју Никшића и целе Црне Горе, али како сам обавештен из Србије, од фирме "Алименти натурали" из Београда и њеног власника директора Драгана Топаловића ни трага ни гласа – прича овај Никшићанин.

На промоцији овог пројекта у Подгорици, пре четири године, Драган Топаловић и Радомир Мандић, научни сарадник за фармерски узгој пужева, Црногорцима заинтересованим за производњу мекушаца говорили су о добром бизнису у овом послу.

– Узалудан је био сав мој рад. Све је пропало, вратио сам земљу власнику пре истека уговореног рока – каже у разговору за "Политику" огорчени Думовић.

Нешто слично догодило се и у општини Цетиње у месту Барјамовица, где је пре неколико година, уз велику помпу државних медија, отворена фарма за производњу ћурака и пилића. Ни изванредна клима, ни надморска висина од 800 метара, ни чист ваздух нису били довољни да би фарма власника Радоја Мрваљевића могла да опстане. Била је пројектована за производњу 8.000 ћурака и 15.000 пилића. Радила је неколико година, продаване су хиљаде комада ћурећег и пилећег меса, било је запослено десетак радника, све је наговештавало перспективу краја. Међутим, како је време одмицало на фарми је било све теже, рекао је њен власник Радоје Мрваљевић у разговору са новинарима.

– Скупа храна и транспорт учинили су своје. На упозорења која су из овог места упућивана држави нико није реаговао. Фарма је затворена, све је пропало, људи су остали без посла. Сигуран сам – да је држава хтела да помогне ова би фарма могла да опстане – прича Мрваљевић и додаје да би уз мало више воље надлежних у Црној Гори живот у цетињским селима могао да буде много бољи.