Билион и по долара у резерви

Комунистичка Кина галопира у капитализму: овог месеца у девизним резервама премашила је вртоглаву суму од билион и по долара, тачније 1.510 милијарди долара, и данас има већу уштеду у страној валути него иједна земља у историји.

Кинеске резерве од преко билион и по долара чине, према процени хонгконшких банкара, 22 одсто светских девизних резерви. Оне су резултат стално увећаног извоза, који знатно премашује увоз, и непрекидног прилива страних инвестиција – у просеку 60 милијарди долара годишње – у кинеску привреду.

Девизне резерве Кине расту, просечно, по 19 милијарди долара месечно. Ако се овакав тренд настави Кина ће најкасније за три године имати девизне резерве од два билиона долара, процењују стручњаци.

Зашто баш долари? Кинеска валута јуан развила се из америчког сребрног долара који је у Кину стигао преко америчких трговаца. Долари су мењани за злато, свилу, порцелан и чај. Тако је јуан (на кинеском – округли новац) постао званична валута упркос чињеници да су Кинези имали ковани новац још у шестом веку пре нове ере.  

Кинески привредни раст ипак се успорио у последњем тромесечју на девет одсто, у односу на 11,9 процената у истом раздобљу прошле године. То је навело Пекинг да почетком овог месеца покрене замашни стимулативни пакет за подстицај раста кроз нова улагања у инфраструктуру, смањење пореза и помоћ сиромашнима.

Раст извоза и индустријске производње посрнуо је због пада светске тражње за кинеском робом, што је алармирало власт у Пекингу због повећања опасности од отпуштања радника и могућих социјалних нереда.

Масивни потрошачки пакет кинеске владе, који треба да увећа домаћу тражњу, добра је вест и треба да олакша излазак светске привреде из финансијске кризе, оценио је директор Међународног монетарног фонда (ММФ) Доминик Строс Кан. Он је подсетио да ММФ већ дуго сматра да би Кина свој економски раст, заснован првенствено на великом скоку извоза, требало да подстакне и јачањем унутрашње тражње.

Кинеска влада је, према извештају агенције Синхуа, одобрила масивни финансијски пакет инвестиција намењених привреди земље, у укупном износу од четири билиона јуана (око 586 милијарди долара), до 2010. године.

Инвестиције, пре свега, треба да буду усмерене у инфраструктуру, друге кључне секторе кинеске економије и социјална давања, а саставни део тог финансијског плана јесте и повећање позајмица малим и средњим предузећима.

Кинеска влада је, такође, потврдила и дуго очекивану реформу обрачуна пореза на додату вредност (ПДВ) којом ће бити смањено пореско оптерећење кинеских фирми за 120 милијарди јуана, односно 17,6 милијарди долара годишње.

Економисти су ревидирали прогнозе привредног раста Кине за ову годину на девет процената, што је, ипак, најбржи привредни раст у поређењу са другим великим светским економијама.

Суфицит кинеског буџета у првом полугодишту 2008. премашио је 170 милијарди долара. Темпо раста прихода од пореза, међутим, нагло пада јер је и кинеска привреда суочена са последицама светске финансијске кризе, указују експерти.

Кинески премијер Вен Ђибао изјавио је да његова земља највише може помоћи превазилажењу текуће глобалне финансијске кризе уколико одржи висок раст и укупну стабилност властите привреде.

Вен је рекао да оптимистички гледа на решавање свих текућих проблема у кинеској привреди до којих је дошло првенствено због значајног успоравања раста америчке и глобалне економије.

Премијер Кине указао је да ће његова земља вођењем избалансиране економске политике настојати да превлада последице највеће глобалне привредне кризе од времена Велике депресије, почетком треће деценије прошлог века.

Представник за штампу Кинеског статистичког бироа Ли Сија изјавио је прошле недеље да су последице међународне финансијске кризе много веће него што је кинеска влада очекивала. „Кина је све отворенија према спољном свету и кинеска привреда је све повезанија са светском привредом. Због тога је и Кина почела да осећа последице глобалне финансијске кризе”, указао је Ли.

И мада би западне земље биле пресрећне када би могле да се похвале привредним растом од девет процената, кинеске власти не крију забринутост, с обзиром на то да је стопа раста најнижа у протеклих пет година.

Упркос успоравању раста, прогнозе за кинеску привреду и нису лоше, рекао је Џастин Јифу Лин, главни економиста Светске банке. Овај кинески економски експерт сматра да би привреда Кине могла да одоли ударима глобалне финансијске кризе. „Све док Кина одржава социо-политичку стабилност и унапређује своје тржишне институције и отвореност, мислим да има потенцијал да и наредних десет година бележи раст од око осам процената.”

Тај потенцијал крије се пре свега у подстицању самих Кинеза да купују кинеску робу, сматра Лин. „Кинези су у стању да стимулишу домаћу тражњу како би подстакли раст, уместо да се ослањају на извоз. Ту се, међутим, суочавају с проблемом високе инфлације, и мислим да су због тога до сада оклевали са подстицањем домаће тражње, кроз, на пример, смањење каматних стопа. Ако, међутим, успеју да разреше тај проблем и да подстакну тражњу без раста инфлације, онда ће бити у великој мери имуни на туђе економске недаће.”

Но, то неће ићи тако лако. У Пекингу и Шангају, рецимо, има много богаташа – много је „ферарија” и „поршеа” – али када зађете у провинцију улазите у један сасвим другачији свет. Кина је и даље земља сељака и сезонских радника који имају минималне наднице.

С друге стране, и нова средња класа почела је да осећа кризу. Вредност деоница на берзама је пала, падају и цене некретнина. Аутомобили и луксузна роба све слабије се продају јер кинески потрошачи стежу каиш у очекивању заоштравања економских прилика. Све у свему, Кина још дуго неће моћи да се ослања на домаће потрошаче, оцењују стручњаци.

Кинески министар за социјалну заштиту Јин Веимин описао је ситуацију као „озбиљну” и упозорио да ће „праве размере негативних последица глобалне кризе тек да се осете”. Он је рекао да су протести „главна брига његовог министарства” после извештаја о недавним демонстрацијама отпуштених радника у неколико кинеских градова. Влада у Пекингу каже да ће дати финансијску помоћ компанијама да не отпуштају раднике. И смирује узавреле социјалне страсти.

Кина је ипак забележила најбржи економски раст у историји, који најдуже траје. Од Маове смрти 1979, на сваких девет година дуплирала је национални доходак. Америци је за то било потребно 50 година, Британији 60, Јапану који се метеорски развијао – 35. Тај успех Кине неизбежно је променио свет.

Стручњаци предвиђају да ће Кина већ 2025. стићи САД, а за следећих 25 година, дакле 2050, њен бруто домаћи производ (БДП) биће за трећину већи од америчког. На средини овог века Кина ће имати БДП од близу 50.000 милијарди долара (није штампарска грешка), а САД око 38.000 милијарди долара.

Са својих билион и по долара девизних резерви, Пекинг истиче своје интересе далеко изван својих граница. Кина је, додуше, касно стигла на светску сцену. Али је данас велики играч који самоуверено дели карте. И не хвали се да време Кине тек долази.