Убиствена магија мобилног

Московска полиција затражила је од надлежних градских власти да забране продају мобилних телефона на бувљацима и сличним местима на којима се тргује половном робом. Како је на недавној конференцији за новинаре изјавио начелник главне истражне управе Иван Глухов, у руској престоници регистровано је много случајева напада на малолетнике ради отимачине мобилних телефона. Оваквих преступа све је више, а њихови виновници, углавном су, такође, малолетна лица. Украдени телефони потом завршавају у рукама препродаваца и брзо проналазе нове власнике.

Друга могућност је, кажу чувари закона, да се обавежу продавци да уз сваки продати нов или полован телефон приложе и потврду о његовом пореклу, чиме би се предупредила могућност да илегално набављена или украдена роба доспе до нових купаца. Тиме би се, према мишљењу Глухова, смањио и број малолетничких криминалних дела из ове категорије.

Иначе, како преноси интернет агенција „Њус.ру“, Федерална служба за извршење казни објавила је крајем октобра шокантне податке према којима је од свих малолетничких преступа из сфере такозваних меких крађа, чак 90 одсто у вези са крађом мобилних телефона!

Русија спада у земље у којима ова савремена справица одавно није статусни симбол. Управо стога чуди чињеница да су крађе истих попримиле размере масовне појаве. Само током 2007. у највећој држави на свету извршено је око милион крађа мобилних апарата, често са трагичним расплетом!

Тако је у априлу ове године, у Чељабинској области, деветнаестогодишњи беспосличар убио једног ученика усред школског дворишта само да би му отео телефон. Што је најтрагичније, на убиство га је наговорила школска другарица страдалог. У лето 2007, у Пензенској области, на 9,5 година затвора је осуђен шеснаестогодишњак који је циглом убио две године млађег ученика, а потом његово тело закопао у земљу, опет због мобилног телефона.

Истог лета, суд у Вороњежу је на 10 година затвора осудио једног петнаестогодишњака због свирепог убиства детета од 10 година, а због мобилног телефона вредног једва 2.500 рубаља (мање од 100 долара). Слични злочини догодили су се у Амурској и Курској области... У највећем броју случајева – и злочинци и жртве била су малолетна лица.

Како би се колико-толико смањио број крађа мобилних телефона и тешких кривичних дела која их неретко прате, Државној думи Русије је предложено изгласавање закона који би оператере мобилне телефоније обавезао да истражним органима доставе информације о својим клијентима. Предлог је, наравно, одмах наишао на велико негодовање јавности, која сматра да би његово усвајање омогућило да се под присмотром полицијских органа, са разлогом или без разлога, нађу десетине милиона људи.

Ипак, овакав закон би омогућио полицији да се користи специјалном функцијом на мобилним телефонима, такозваним међународним идентитетом мобилног уређаја (МИМУ). Реч је о јединственом петнаестоцифреном броју који поседује сваки примерак мобилног телефона, а који бива учитан у апарат пре него што напусти фабрику. У свету не постоје два телефона са идентичним бројем. У случају да такав апарат буде украден, по захтеву власника оператер лако може да га лоцира у мрежи (без обзира на такозвану СИМ картицу) и помоћу функције МИМУ – искључи. МИМУ број се потом уписује на „црну листу“, а телефон више није за употребу и, самим тим, нема никакву вредност – ни за крадљивца ни за евентуалног препродавца.

Уколико би поменути закон био прихваћен, крађа мобилних телефона постала би бесмислена, сматрају предлагачи. Али зато се отвара могућност да полиција прислушкује разговоре клијената у такозваном онлајн (док су на линији) режиму, и то без посебне дозволе, опомињу заштитници људских права.

Негативне последице таквог решења су непредвидљиве, пише „Њус.ру“, поготово у земљи у којој је корупција на изразито високом нивоу, као што је случај са Русијом, и где и дан-данас влада суревњивост између различитих служби за очување јавног реда и за борбу против криминала. Уосталом, треба само подсетити на случај од пре неку годину када су се на црном тржишту компјутерских дискова појавили компакт-дискови са комплетним базама података неколико најугледнијих руских оператера мобилне телефоније. Ко се снабдео таквим диском могао је без икакве муке да сазна све о клијентима поменутих компанија, укључујући чак и бројеве њихових пореских пријава, здравствених легитимација и слично.