Хрватска прва по "одливу мозгова"

Загреб - Скоро сваки трећи грађанин Хрватске с факултетском дипломом иселио се из земље, чиме је она са стопом емиграције од 29,4 одсто на првом месту у свету по "одливу мозгова". Према подацима Светске банке следи Босна и Херцеговина са 28,6 одсто високообразоване емиграције, затим Македонија са 20,9 одсто, Албанија са 20 одсто, Србија је на петом месту са 17,4 одсто одлазака високошколованих, Словачка са 15,3 одсто и Румунија са 14,1 одсто.

Иако се знало да су протеклих година многи грађани напустили земљу до сада се у Хрватској нису могли добити прецизнији подаци о миграцији становништва, посебно о одласку високообразованих.

Коментаришући ове податке Маријана Адамовић из Института за друштвена истраживања у Загребу каже да би се врло високе стопе одлива мозгова "могле делом објаснити променом миграцијских политика у развијеним земљама које понајпре траже стручну радну снагу". Међутим, додајмо, већи је разлог све теже запошљавање високообразованих у властитој земљи и ниже плате у односу на зараде у развијенијим земљама.

Стручне процене су да је оптимална и по земљу подношљива стопа одласка образованог становништва између пет и десет одсто, а све изнад тога постаје штетно за земљу. Према подацима Светске банке прошле године изван земље је живело 726.031 грађанин Хрватске. Да је тенденција одласка и даље врло висока указује истраживање спроведено пре три године када се 75,3 одсто хрватских студената изјаснило да размишља о одласку из земље после стицања дипломе, док их је 22,5 одсто одлучило да своју каријеру после студија свакако настави у иностранству.