Природна или вештачка

За Бранку Прпу, директорку Историјског архива Београда, Југославија је била „највећи политички подухват у историји јужнословенских народа” и њихова „најприроднија могућа творевина, ако се има у виду да су ти народи 1.300 година пре настанка заједничке државе живели једни уз друге”. Упитана како је могуће да се таква једна „природна и успешна творевина” распала, Прпа одговара да су за то криве комунистичке политичке елите, али и међународни фактор.

– Комунистичка партија Југославије прихватила је доктрину Коминтерне о Југославији као „версајској”, самим тим и „привременој” држави. При том, КПЈ није имала никакве везе са њеним настанком, јер су Југославију створили људи грађанског а не комунистичког порекла. Због дотичне доктрине, међутим, политичке елите „напујдале” су Србе и Хрвате једне против других. С друге стране, великим силама као што су САД и Западна Европа одговарало је да се држава која је заузимала тако важан стратешки положај распадне – сматра Прпа.

На питање како коментарише недавну изјаву Добрице Ћосића да је Југославија „створена на илузијама српске елите о јединству Јужних Словена, без обзира на верске и развојне разлике”, Прпа огорчено одговара да је таква изјава „веома арогантна”.

– Ко је он да придаје себи тај божански атрибут да суди о последњих 100 година српске историје? Он је један од „ликова” који су учествовали у разбијању те државе. Стога, није чудно да сада „пере руке” убеђујући друге наоколо како је Југославија била грешка – каже Прпа, истичући како је „значај Југославије био у томе што је заједништво народа који су је чинили допринело свеколиком прогресу”.

– Од безобличне сељачке масе која је постојала пре 1918. постепено је настао образовани слој људи. Осим тога, само уједињени, јужнословенски народи могли су да добију територијална проширења после Версајског мира која су и стекли – објашњава Прпа, додајући како је период између два светска рата био доба у коме су настала највећа имена у науци, култури и уметности јужнословенских народа. Према њеном мишљењу, тако нешто „не би било могуће без заједничке државе”.

– Јужнословенски народи нису могли појединачно да конкуришу великим европским културама. Стога, била је потребна концентрација свих умова са простора на којима су ови народи живели у јединствену државу, што је створило напредак – истиче наша саговорница.

На крају, Прпа наглашава да ће, иако заједничке државе више нема, народи који су некада били под истим кровом наставити сарадњу.

– Без обзира на све што се догађало, нова поколења сигурно ће настојати да успостављају контакте са својим вршњацима широм бивших југословенских простора. Јер, све те људе спаја иста културна матрица – млади Срби гледају хрватске филмове, а млади Хрвати слушају српску музику и обратно. Такође, имамо заједничку историју, језик и менталне сличности, а све то не може се избрисати – закључује Бранка Прпа.