Референдум против минарета у Љубљани

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 29. новембра – Противници изградње прве џамије у Словенији најављују битку против минарета јер тврде да би његова висина (40 м) нарушила лепоту панораме Љубљане. Најљући борац против градње џамије и минарета је Михаел Јарц, већник у скупштини Љубљане и председник десно оријентисане „Листе за чисту воду”. Јарц тражи референдум којим би онемогућио да минарет штрчи изнад љубљанских кровова, а његова иницијатива је, ако је судити према резултатима испитивања јавног мњења на ту тему у словеначким медијима, пала на плодно тле.

Јарц је огорчен јер је градска влада почетком седмице усвојила урбанистички план Љубљане заједно са џамијом, чиме је уклоњена последња препрека за градњу. То није убедило Јарца да одустане од минирања градње „верског обележја које не припада домаћем културном миљеу”. Занимљиво је да је џамија на словеначком тлу постојала још пре 90 година на падини планине Мангарт. Подигнута је у доба Аустроугарске у чијој су војсци били и муслимани из Босне. Мештани су, откривамо у историјским аналима, ту џамију срушили по окончању Првог светског рата.

У Словенији је расправа о градњи џамија почела пре четири деценије, а преломницу постиже актуелни градоначелник Љубљане Зоран Јанковић који је победио на изборима захваљујући и обећању да ће муслимани коначно добити своје место у словеначкој престоници. У Словенији живи 48.000 муслимана, од тога 20.000 у Љубљани којима треба додати још 20.000 верника из редова економских миграната из Босне. Аналитичари подсећају да су препуцавања о примерености џамије у Словенији почела у социјализму, далеке 1969. Власти су проблем годинама одгађале а локацију за џамију померале из ширег центра ка забаченом предграђу. Доласком првог словеначког муфтије Османа Ђогића чинило се да је проблем решен, али тада почињу да пљуште петиције десничарских „цивилних иницијатива”, па је верску нетрпељивост осудио и комесар за људска права Савета Европе.
Либералнији део јавности указује да муслимани већ данас у 15 словеначких градова имају стецишта за молитву, као и да „минарет висок 40 метара неће нарушити лепоту Љубљане, јер је од њега за 26 метара заједно са крстом виши звоник (католичке) цркве Светог Јакоба на почетку Долењске улице”. Иако противници „ракете” (како овдашња јавност „крсти” минарет) не посустају у залагању против „архитектуре која није део домаће културне баштине”, муслиманска верска заједница у Словенији преко свог портала обавештава вернике да је „све спремно за куповину парцеле величине 11.364 квадратних метара” за коју ће платити други део уговорене цене „у висини 4.111.495,20 евра”.

Сазнајемо да је новац прикупљан прошле среде у сарајевској „Зетри”, где је одржана донаторска вечера за 500 званица са реис-ул-улемом Мустафом Церићем на челу. Под Церићевом „јурисдикцијом” је нови словеначки муфтија и део пастве, док се остатак са смењеним муфтијом Ђогићем бори за аутономију исламске заједнице у Словенији.