Пољска се спрема да наследи Мађарску на челу ЕУ

Пољска ће 1. јануара од Мађарске преузети шестомесечно ротирајуће председавање Европскоj унији, чиме се спушта завеса на једно бурно поглавље у којем је Виктор Орбан „разбеснео” Брисел својим изненадним посетама Москви и Пекингу, где је разговарао са Владимиром Путином и Си Ђинпингом о заустављању рата у Украјини.

Премијер Доналд Туск је најавио да ће у фокусу пољског председавања ЕУ бити безбедност, енергија и конкурентност. Већ месецима главна нит која се провлачи кроз Тускове јавне наступе је позив да се безбедносна политика Пољске и других земаља на источном крилу НАТО-а претвори у политику целе ЕУ.

„Требало би да подстичемо наше односе са САД, али Европа мора да постане независна, мора да стане на своје ноге. Сада је време да се заврши ера страха од Русије и неизвесности”, рекао је Туск уочи недавног самита НБ8, осам нордијско-балтичких земаља у Шведској.

Током недавног састанка Европског економског и социјалног комитета (ЕЕСЦ) у Варшави, заменица државног секретара Магдалена Собковијак-Чарнецка објаснила је да ће се пољско председавање односити не само на јачање војне безбедности ЕУ већ и енергетске, економске, прехрамбене, климатске, здравствене и информационе.

Није нимало случајно што је Пољска ову тему ставила у фокус свог председавања ЕУ. Граничи са две земље Белорусијом и Русијом које сматра отворено непријатељским према ЕУ. Осим тога, Варшава се последње две и по године на форумима ЕУ стално ангажовала на промоцији јачања заједничке безбедности против Русије и била је гласни заговорник поновног наоружавања Европе.

Пољска по други пут у својој историји преузима кормиларење евроблоком и учиниће све да докаже да више није „шегрт” у ЕУ. Покушаће да искористи слабост „европског мотора” Француске и Немачке, које се суочавају са политичком кризом на домаћем терену да демонстрира снажно лидерство у Савету ЕУ. Иако је председавање ЕУ задатак на високо симболичном нивоу, ситуација када Француска има слабу владу без јасне већине, а Немачка иде на ванредне изборе савршена је прилика за промоцију политике Варшаве у европским оквирима. Туск се налази у јединственој ситуацији, будући да је једини центристички лидер ЕУ велике државе чланице чије је упориште код куће чврсто где предводи коалицију партија десног центра, либерала и левице.

„Пољско председавање Савету ЕУ биће контрапункт ономе што се догодило у протеклих шест месеци”, предвиђа стручњак за Источну Европу Кај-Олаф Ланг за „Дојче веле” из Немачког института за међународне и безбедносне послове у Берлину, мислећи пре свега на безбедносну политику ЕУ и односе Брисела са Кијевом и Москвом.

Пољски премијер Доналд Туск, близак шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен, веома је искусан европски политичар. Као председник Европског савета од 2014. до 2019. године, а потом и председник транснационалне Европске народне партије (ЕПП), највеће странке у Европском парламенту, добро је упознао бриселске коридоре моћи. После осам година владавине национално-конзервативне партије Право и правда (ПиС), Тусков савез је победио је на општим изборима у Пољској крајем 2023. У својој првој изјави након што је преузео функцију пољског премијера, Туск је самоуверено изјавио да нико не може да га надигра у ЕУ.

„Ми смо кредибилни. Европа говори наш језик”, рекао је недавно пољски министар за ЕУ Адам Шлапка када је представио приоритете земље за председавање Савету ЕУ. Шлапка је додао да је његова земља постала „стручњак за највеће изазове” са којима се Запад суочава.

Пољска предњачи у погледу издатака за одбрану у односу на остале европске савезнике у НАТО-у. Тренутно издваја 4,2 одсто свог БДП-а за одбрану и намерава да то повећа на 4,7 процената 2025. године. Ово није само јак аргумент који треба изнети другим државама ЕУ већ и за будуће разговоре са новоизабраним председником САД Доналдом Трампом, који је позвао на већу посвећеност својих европских партнера.

Али ни наредно полугодиште током пољског мандата неће бити лако за 27-члани европски савез. Уласком Трампа у Белу кућу очекује се да ће доћи до промене динамике у међународним односима на које ЕУ мора да се прилагоди имајући у виду могућност да у том периоду започну преговори Кијева и Москве. Осим тога, у Пољској ће у мају 2025. бити одржани председнички избори. Њихов исход је веома важан, јер актуелни председник Анджеј Дуда, из сада опозиционе странке ПиС, користи уставно право вета да блокира реформе Тускове владе.