Нафтни рат на шоровима

Суботица – Грчки "Хеленик петролеум", који има пумпу "Еко ју" на сегединском путу у Суботици, недавно је реаговао, јер је улаз на њихову пумпу заградила друга, конкурентска пумпа. Грчки нафташи су тражили да локална самоуправа учини нешто како би они нормално могли да послују.
Из конкурентске фирме "Евро гас", локалних бизнисмена браће Војнић, није стигла никаква реакција, али није тешко претпоставити да су грађевинском доминантношћу своје пумпе покушали да надокнаде заостајање у старту. Наиме, Војнићи су пумпу почели да граде још пре две године, али без потребних грађевинских дозвола. Некако у исто време, одмах до њиховог плаца сместила се и пумпа "Хеленик петролеума", који је и тражио од надлежне инспекције да учини нешто и реши проблем.

Посао на градњи пумпе "Евро гаса" је заустављен, Војнићи су прибавили потребне дозволе и након извесног времена поставили свој натпис испред грчког. Ово се, међутим, не дешава негде на аутопуту где би очекивана фреквенција саобраћаја омогућила брзу зараду овако "начичканим" пумпама, већ практично у центру града.

Узгред, преко пута ове две пумпе, које очигледно немају добре комшијске односе, већ деценијама постоји и једна мања НИС-ова пумпа. Тако у кругу од тек коју десетину метара постоје чак три бензинске пумпе.

Овај случај, каже Небојша Јањић, председник општинске комисије за планове, подстакао га је да предложи одредбу у Генералном плану града да са исте стране пута или улице најмање растојање између две пумпе мора да буде – бар један километар.

– Локације у граду за бензинске пумпе нису плански дефинисане, већ је то препуштено тржишту, али и одредбама које ограничавају величину парцеле на којој се налази бензинска пумпа, а који, рецимо, предвиђају да резервоар мора у стамбеним четвртима да буде најмање 30 метара од границе рејона бензинске пумпе. У пракси то значи да у стамбеном делу града бензинска пумпа мора да захвата најмање четири хиљаде квадратних метара – каже Јањић у разговору за "Политику".

Објашњење да тржиште и рестриктивне одредбе регулишу ову област у несразмери је с бројем пумпи у граду које се отварају буквално на сваком ћошку. Ипак, добити званичан податак колико их има у граду готово је немогуће. Незванично, "Политика" сазнаје да у граду постоји чак 21 бензинска пумпа, што је, по многим проценама, превише за град од око 160.000 душа. Чак 14 од ових пумпи је изграђено у последњих неколико година.

Осим ове 21 пумпе у граду, треба додати и да је на аутопуту, односно Коридору 10, од границе ка Београду, просторним планом инфраструктурног коридора Е 75 у атару Суботице предвиђено чак седам пумпи на укупно 45 километара пута, све имају одобрене планове, али ниједна није изграђена.

За пумпе у центру града потребна је сагласност општинске Службе за грађевинарство, Завода за урбанизам који ради услове и Дирекције за изградњу која израчунава надокнаду за градско грађевинско земљиште. Ту је, уосталом, и највећа зарада општине – за једну пумпу у центру града једна страна компанија на име популарне "ваздушарине" платила је 11 милиона динара.

Пумпе које се подижу на коридору треба да добију план детаљне регулације који одобрава локални парламент, па је ова тема сваки пут била мета жестоких политичких расправа. Иначе, начин добијања пумпи, било у граду, било на аутопуту, готово увек је исти: обично бивши власник плаца подноси молбу (на основу имена тешко га је довести у везу са капиталом који је потребан да би се изградила пумпа); прави власник пумпе обично се открије тек када је пумпа већ изграђена и постави свој заштитни знак.