И концертима пописују дијаспору

Не постоје тачни подаци колико има укупно Срба који живе ван Србије, мада се незванично процењује да их је око четири милиона. Такође, многима није до краја јасан њихов статус, да ли су сви они дијаспора или не. Једна од таких расправа недавно се водила и на састанку скупштинског Одбора за Србе ван Србије, а утисак је да и народни посланици понекад бркају статус Срба у, рецимо, Мађарској са онима који живе у у Америци или Аустралији.

– Дијаспора настаје кретањем, миграцијама, и тиме се дефинише суштинска разлика између дијаспоре Србије и Срба који вековима живе у нашем окружењу. То разликовање је од великог значаја за наше људе који живе у региону и нама суседним земљама. Ако бисмо и њих сматрали дијаспором угрозили бисмо њихов статус као аутохтоног народа – каже професор др Јован Филиповић, државни секретар у Министарству за дијаспору.

– Земљама у окружењу – појашњава наш саговорник – сматрамо све земље које су настале распадом СФРЈ укључујући и Словенију, као и суседе Мађарску, Румунију, Бугарску и Албанију. У тим земљама Срби су аутохтони народ, без обзира на то да ли им те земље признају такав статус или не. Под дијаспором подразумевамо све наше људе, не морају бити сви српске националности, који не спадају у аутохтоно становништво у тим земљама, под условом да Србију сматрају својом матицом, државом чији ауторитет поштују и са којом се идентификују.

У земљама у окружењу, према подацима Министарства за дијаспору, живи више од два милиона Срба. У Словенији има 40.000 Срба, у Хрватској 200.000, у БиХ 1.650.000 (у Републици Српској 1.600 и Федерацији БиХ 50.000), Македонији 45.000, мада процене говоре и знатно више и Црној Гори више од 200.000. У Мађарској, према последњем попису, било је 3.800 Срба, али се процењује да је тај број већи и да их је око 10.000, док у Румунији има 22.000 грађана српске националности. Према незваничним проценама, у Бугарској их је између десет и петнаест хиљада, у три општине су аутохтоно становништво.

Када је реч о статусу, он је свакако најбољи у БиХ, јер имају статус конститутивног народа и свој ентитет. Статус националне мањине имају у Хрватској, Мађарској, Румунији и Македонији, с тим што треба нагласити да у Хрватској око 70.000 који живе у источној Славонији и Барањи има посебан статус. Међутим, без обзира на уставне гаранције, у пракси се права Срба у овој земљи углавном не поштују. Статус националне мањине за Србе не постоји у Словенији, овде се, према подацима Министарства за дијаспору, 10.000 људи српске националности воде као избрисани, јер нису добили словеначко држављанство, у Албанији такође Срби немају статус националне мањине, као ни у Бугарској.

Док се број Срба у земљама у окружењу може донекле тачно одредити, за Србе у расејању много је теже баратати цифрама, претпоставља се да је реч о још два милиона Срба ван граница Србије. Министарство за дијаспору намерава да у наредном периоду евидентира све Србе у расејању, што нимало није лак задатак, нити га је могуће у потпуности извести.

Ипак, то је најлакше урадити уз неки додатни подстицај, каже др Јован Филиповић. Наравно, сви који поднесу захтев за српско држављанство биће аутоматски евидентирани, али ту постоји још начина.

– Рецимо, зашто не бисмо – каже наш саговорник – нашим људима из света који долете на сурчински аеродром понудили карте за утакмице Црвене Звезде или Партизана. Трибине наших фудбалских тимова су ионако полупразне, а присуство младих из дијаспоре на тим мечевима само би попунило стадионе, уз то они би купили и клупске шалове, заставе и оставили би више новца него што карте коштају. Оно што је још важније од тога то је да би они тиме стекли утисак да држава брине о њима и да исказује неки гест добродошлице, а то би била прилика и да их евидентирамо, да знамо како се зову и где живе.

Једну од могућности евидентирања, истиче Филиповић, нуде и сајтови преко којих би наши људи у свету могли да добијају информације о збивањима у земљи, о календару научних, спортских и других догађаја у матици, тако да могу посету фамилији и пријатељима да ускладе са, рецимо, годишњим скупом математичара, физичара, или неким другим научним скупом, ако је реч о академској дијаспори, изложбом, културним догађајем. Ми смо имали недавно организован скуп физичара на коме је било и 17 наших угледних научника из дијаспоре.

Министарство за дијаспору жели и да за значајне културне догађаје људима који се из дијаспоре нађу у Београду подели један број бесплатних карата. КУД "Лола" је први одговорио на ову иницијативу и одвојио чак хиљаду бесплатних карата за свој годишњи концерт.

– Тако ћемо моћи да контактирамо све оне који се јаве за концерт, да евентуално узмемо њихов и-мејл и да будемо са њима у контакту. То су једини начини да се дијаспора евидентира, а са евидентирањем упоредо иде и пројекат партнерства, јер база података о дијаспори није важна сама по себи, већ као почетак обостране сарадње и рада на најразличитијим пројектима – истиче др Јован Филиповић.