Враћање културног добра

Мешовита међудржавна српско-хрватска комисија за повраћај културних добара, која је недавно вратила 33 иконе цркви Светог архиђакона Стефана у Даљу, од 2003. године, када је настала, на свој начин покушава да допринeсe успостављању бољих односа двe државe – тако што слике, иконе и уметничка дела враћа црквама и власницима у Хрватској. Конструктивна сарадња између две земље почела је још 2001. године, када су обновљени дипломатски односи између Србије и Хрватске; од тада је преко 30.000 уметничких дела враћено Републици Хрватској.

Међу недавно враћеним делима су и две иконе-слике на платну на којима су свети Никола и свети Прокопије и које су поново у рукама власника, породице Пауновић из Вуковара.

Многа од тих дела сачувана су једино захваљујући пожртвованим кустосима и стручњацима из музеја који су у јеку ратних дејстава од 1991. до 1995. године износили уметничка дела из Хрватске у Србију са мишљу да ће и то проћи, а да ће културна добра бити враћена где им је и место, у цркве, музеје и власницима.

Према речима Борислава Шурдића, члана Комисије за повраћај културних добара при Министарству културе Србије, многе људе који су износили дела из зараћених подручја хрватска страна је оптуживала као ратне криминалце. Временом се испоставило да су они својом акцијом, у ствари, спасили велики број културних добара.

Многа уметничка дела пренета су 1991. године из Вуковара када је над њим контролу успоставила Југословенска народна армија, а затим и 1995. године у току војне операције „Олуја” и егзодуса Срба из Хрватске.

– Предмети из вуковарских музеја сачувани су у разним музејима у Србији, највећим делом у музеју Војводине и Музеју Новог Сада – каже Шурдић.

Наш саговорник истиче да Хрватска потражује већи број предмета од оних који су евакуисани и сачувани у Србији. Међутим, многе слике и скулптуре су пропале и уништене, а неке су и украдене.

– Према договору, наша страна је прихватила обавезу да рестаурира уметничка дела, а Хрватска треба да обезбеди услове за чување, просторне, климатске, безбедносне, и да их стави у функцију. Настојимо да иконе вратимо у цркву, где им је и место. Само тамо где стварно не постоје услови, рецимо у местима где су цркве потпуно уништене, у ненасељеним просторима, прихватамо да дела буду остављена у некој врсти ризнице – истиче Шурдић.

У Вуковар су храбро одлазили и наши стручњаци из музеја, заједно са војском, правили пописе, износили дела и затим обавештавали Међународну заједницу.

– Српска страна је уредно о томе обавештавала надлежне у Међународној заједници, а Хрватска је тада говорила да је то крађа, узурпација. Напротив, то је био велики подухват. Долазиле су касније и међународне комисије, међу њима, 1995. године и изасФланик Унеска Криштоф фон Инхоф. Он је направио одличан, балансиран стручни извештај у којем је описао стање културног наслеђа у ратом захваћеним деловима у Хрватској, без обзира на то да ли је католичко или православно. Он је био научник, урадио је то као непристрасни посматрач. Тако је посредно одао признање српским стручњацима. Његов извештај нам је помогао да се, после делимичног укидања санкција Србији, наше културне институције брже интегришу у међународној размени – каже Шурдић.

– Изузетно је значајно да се преживела дела са обе стране чувају и помогну у успостављању нормалних културних, политичких и људских односа. Реституцију треба сагледавати и у светлу повратка српског народа у Хрватску. Не можете враћати становништво које нема културну институцију у свом месту, то су материјални докази њиховог постојања – објашњава наш саговорник.

Посао који ради комисија тече сасвим коректно, јер је свима стало да се успоставе нормални односи.

– Брига за та добра регулисана је законом и међународним стандардима и споразумима Републике Хрватске, без обзира на то да ли су она православна или католичка. Наслеђе је наднационално – истиче Шурдић.

Комисија планира да на пролеће посети манастире Крупу и Крку, као и цркву Светог Илије у Задру, и провери услове за следећу траншу уметнина које се тренутно конзервирају.

– Конзервација и рестаурација су огроман посао и толико има дела да следећих 15 година нећемо моћи да их рестаурирамо. Недавно смо разговарали о томе да позовемо иностране врхунске стручњаке у помоћ. Хрватска већ ради с Украјинцима. Није само проблем у новцу, него и у недовољном броју стручњака за ове послове, како на нашој тако и на хрватској страни – објашњава Шурдић.

Што се тиче Босне и Херцеговине, Шурдић истиче да није било организоване евакуације. У Босни је рат вођен тако да није могла да се организује евакуација културних добара ни са једне стране. Није било стране која би поштовала међународне конвенције.

– Ратови увек доносе деструкцију и пљачку културних добара. Погледајте шта се десило у Ираку након уласка америчких трупа у Багдад.

То је била страховита пљачка. Зато, с правом, могу да кажем да рад Мешовите комисије има цивилизацијску функцију – закључује Шурдић.

--------------------------------------------------------

Брига и о украденом благу

Комисија се бави и украденим делима. Недавно је, каже Шурдић, откривена слика „Сакра фамилија”, украдена из фрањевачког самостана у близини Дубровника. Један грађанин је покушао да је пренесе преко наше границе. Обавештена је полиција, а затим и Интерпол и хрватска страна.

– Она је нестала на територији где су били резервисти из Црне Горе. Вратићемо је, иако се није нашла на хрватском списку потраживаних дела упућеном Србији. То је наша обавеза, прописана међународним конвенцијама. Исто би било и са сликом која је стигла из Ирака – објашњава Шурдић.