Говор политичких симбола

Венецуелански председник Уго Чавес овога пута није ни морао да из Каракаса лансира реторичке ракете према Вашингтону. Слике из венецуеланске луке, са руском ратном фрегатом бомбастично су долетеле до америчке престонице обузете великим припремама за инаугурацију новог председника и нову политику према свету.

 Али, свет не губи време, поготово не од Вашингтона заборављена и запостављена Латинска Америка. „Петар Велики” је својим монументалним претећим силуетама заклонио плаветни видик карипског мора и неба, а у председничкој палати Мирафлорес Уга Чавеса је заболела рука од потписивања уговора са руским партнером. Из Русије стижу и теже ратне справе, авиони, хеликоптери, подморнице, ракетна опрема... Када је о нуклеаркама реч, председник нафтоносне Венецуеле, одавно је изразио жељу да „диверзификује своја енергетска постројења”. Бразил и Аргентина их уосталом већ имају. Москва је радо услишила жељу свог пријатеља . Све купопродаје подмириваће се искључиво рубљама и пезосима, и тако ће се, најављује Чавес, елиминисати „диктатура долара”.

Иако руска ратна флота није у Карибе пала са неба, а и посета Медведева је стратешки припремљена, претходним Чавесовим учесталим одласцима у Москву, Вашингтон је збивања у свом задњем дворишту дочекао, као и увек у последње време, неспремно. Русија се, међутим, враћа у овај део света, и то не крије ни Медведев. Напротив, он је баш нагласио да његова турнеја по земљама Латинске Америке није тек некакво протоколарно гостовање, већ израз нове стратегије Москве.

Као да су заборавили основне друштвене постулате, амерички медији, међутим, Чавеса зову диктатором, често додајући и епитет марксистички, или комунистички, иако је венецуелански председник изабран на демократским изборима. На то је недавно указао и холивудски глумац Шон Пен, који је кренуо у кампању за „развејавање демонизације” венецуеланског председника. Чак је и тек изабрани потпредседник САД, Џо Бајден, премда стручњак за међународне односе, рекао да Америка не треба да зависи у својим нафтним потребама од „венецуеланског диктатора или Саудијске Арабије”.

– Не знам за Саудијску Арабију, али вишепартијска Венецуела се, без обзира на поједине неправилности и несавршености, не може убројати у диктатуре ни по којем критеријуму – подучава Шон Пен.

Политика говори симболима. А долазак Медведева на Кубу под америчком педесетогодишњом блокадом, симболично говори о новим временима уз подсећање на стара хладноратовска. Руског председника су, осим на гроб совјетском војнику, одвели и у недавно изграђену Руску православну цркву у Хавани. Нема више комунизма и атеизма, бар не у великој Русији, али су, када је о Америци реч, хладноратовске методе још на снази. Очекује се да ће један од првих спољнополитичких потеза нове администрације бити, ако не потпуно укидање санкција, оно бар ублажавање. Фидел Кастро је као вођа револуције, надживео десет америчких председника, а по проценама америчких института који препоручују смернице спољне политике, блокада Кубе није наудила режиму, већ му је напротив пружила изговор за све недаће Кубанаца.

Повратак Руса на острво у комшилуку враћа успомене на ракетну кризу (1962) када је свет био на ивици нуклеарног рата. У тим временима на Куби је изграђена и шпијунска станица у Лурдесу у којој су радили високообучени совјетски стручњаци и која је радиоелектронским путем обављала прислушкивање америчке обале. Последњи совјетски званичник који је путовао у Хавану био је Михаил Горбачов 1989. Две године после тога СССР се распао. Економска размена са Кубом која је у време савезништва превазилазила осам милијарди долара, пала је на нулу. Ударац је био тако тежак да се Куба ни данас није опоравила од тадашње кризе.

У Хавану је 2000. дошао Владимир Путин и одмах потом објавио расформирање шпијунског центра у Лурдесу, последњи реликт руског војног присуства на острву.

Тек 2006. односи су почели поново да се развијају. Трговинска размена порасла је на 360 милиона долара. Последњих месеци посете највиших делегација из Русије су учестале. Склопљени су и одређени војни уговори. Руси су позвани и да учествују у истраживању налазишта нафте око острва.

Није случајно, како процењују аналитичари, да је интерес Русије за Кубу и Латинску Америку појачан у тренутку када САД воде политику у некадашњој зони бившег Совјетског Савеза. Према неким прорачунима, годишња трговина Русије са Латинском Америком, после турнеје Медведева, попеће се на 15 милијарди долара. Добар део ове суме оствариће се допремањем руског оружја у амерички комшилук. Медведев је позвао Раула Кастра да следеће године дође у званичну посету Москви. Биће то прилика да млађи брат кубанског вође види једну другу земљу од оне са којом је Куба била најближи хладноратовски савезник. За то време у Вашингтону нико од званичника није још покушао да успостави везе са Венецуелом и Кубом. Само је Шон Пен пошао у мисију разбијања предрасуда према латиноамеричким суседима. Док конзервативни медији страхују да земља, ступањем Обаме на чело светске суперсиле, одлази у недозвољиво „леве воде”.