Све је исто, само фри-шопова нема

Ниш, Пирот – Иако је прошло више од године и по дана од када је Бугарска члан Европске уније, није се много тога променило у малограничном промету између ове и наше државе. Становници пограничних градова и насеља на српској страни, али и велики број Бугара из Софије, Драгомана, Сливнице и других места свакодневно прелазе државну границу и по устаљеној „шеми” преносе разну робу из једне у другу земљу, што је већ годинама разгранат и исплатив посао. Једина и заиста велика разлика је што су прошлог пролећа, у међуграничном простору, али и дуж магистралних саобраћајница и у хотелима у већим градовима, затворени фри-шопови, у којима су се по традицији масовно куповале цигарете, парфеми, скупоцена алкохолна пића, чоколаде и слични производи. Од тада, из Бугарске се преносе и препродају цигарете, што је за бројне житеље Димитровграда, Жељуше, Пирота и других места близу српско-бугaрске границе био значајан егзистенцијални приход, а често и више од тога.

Брачни пар Љубинка и Славко Јовановић, из околине Пирота, кажу нам да жале за данима када је „дувански пут” водио из Бугарске:

– Својевремено смо уместо пасоша користили легитимације да смо из пограничне зоне, па смо по неколико пута дневно, најпре само супруга и ја, а касније и син и кћерка, одлазили до фри-шопова. Свако од нас је преносио по четири, пет боксова цигарета, а било је дана када би на овај начин „увезли” и читавих 50 боксова – каже Славко и напомиње да је зарада била одлична.

– Имали смо сталне купце из Ниша, Јагодине и Београда, који су нам уредно плаћали испоручену робу. „Марлборо” је, на пример, на фри-шопу био седам, а ми смо га продавали на велико по девет евра за бокс.

Многи житељи овог дела Србије већ годинама баве се, такође уносном, препродајом прехрамбене робе из Бугарске. Обезбедили су бугарске визе, аутомобиле користе само до граничног прелаза Градина, а одатле пешице одлазе до бугарске стране и онда, таксијем до велике „Метро” продавнице близу Софије. Исплати се, јер такси је код комшија јефтин, од границе до „Метроа” и назад петнаестак евра, а таксисти хоће и да сачекају да вас врате назад – каже нам Нишлија Бранко Петровић и наставља:

– Одлазим два, три пута седмично и доносим робу углавном по наруџбини познаника. Најтраженији су сухомеснати производи, качкаваљ и сиреви, али и зимница. Бугари имају одличне производе од паприке, салате од свих врста поврћа, сосове, џемове, кечап... Наравно, доносим и чоколаде, кексеве, средства за хигијену... Све то у Нишу продам по истој цени по којој робу купујем у „Метроу” – прецизира Петровић, а на наше питање где је онда у томе зарада, каже:

– При сваком повратку из Бугарске, на граници оверим рачун и када следећи пут дођем наплатим 17 одсто од вредности рачуна, колики је порез на промет робе, а која се странцима одбија од цене. То је зарада. На робу вредности од на пример 500 евра, враћа ми се 85 евра.

Доноси се из Бугарске текстилна роба, има још увек „крпица” на пијацама или „бувљацима” у Пироту и Нишу, патика и спортске опреме, али и резервних делова и козметике за аутомобиле, алата или шрафовске робе. Добар посао развио је Димитар Петров Стаменов из Софије, који сваке суботе, испричао нам је, доноси у Ниш каблове за струју различитог промера и јачине, утичнице и прекидаче, продужне каблове, сијалице и томе слично. Наглашава да све што донесе и прода, углавном на велико.

– У Нишу имам сталне купце, власнике продавница или тезги, који препродају електропроизводе које доносим из Бугарске. Успут продам и по неколико сервиза за ручавање, комплета шоља за кафу или чај – каже Димитар.

Незванично се сазнаје да су цене у Бугарској исте као и у време када су наши источни суседи примљени у чланство ЕУ. Али, већ од почетка наредне године и они ће морати да прилагођавају своје цене европским... Не зна се шта ће се после тога куповати у Бугарској и доносити у Србију, и да ли ће од 2009. Бугари опет нагрнути у Србију по јефтиније производе. Ако их буде било, наравно...